Анали Правног факултета у Београду

552

АН АЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

IX На који начин унинити ефикаснијим систем законског издржавања у породичним односима. Постојећи систем издржаваььа у нашем праву био je често критиковав. Главки приговор je, да je он неефикасан. Овај приговор je оправдан, али се више односи на примену постојећег правног система издржавања него на сам правки режим. На ту критику најчешће се одговарало, да су издржавања ниска и неефикасна, зато што су ниске зараде обавезника пздржавања, који су, по правилу, већ створили за себе нове обавезе. Зато се поставља питање како учинити ефикаснијим правни систем издржавања. Y том последу су чшьени предлози: да се издржавање одређује у проценту од личног дохотка обвезника; да се одреди минимум за једно, двоје, троје ш више деце који важи за неквалификованог радника са неким додатком за раднике који остварују већи доходак. Те износе одређивале би републике; да некн орган друштва повремено одређује просечну цену животных трошкова подизања једног или више деце, а да судови воде рачуна о том износу; да се овласти орган за заштиту породице (орган старатељства) да може покретати и водити поступай за нздржавање или за измену висине издржавања у име извесних категорија корисника (нрп. деде и стар их родителе) са и без овлашћења од стране заступника детета односно корисника (нпр. старог родитеља); да суд обавезно и по службеној дужности, на почетку поступка, кад год je ситуадија таква, одлучи о привременој мери издржавања; да се издржавање може досудити и уназад, најдуже годину дана од подношења захтева (или две или три године); —■ да орган за заштиту породице може одредити, пре покретагьа поступка пред судом, привремено издржавање и по службеној дужности, које траје до коначне одлуке суда; да се у општинама створи посебан фонд из кога би се исплайивали износи издржавања. Обвезници издржавања уплачивали би у тај фонд досуђене износе. Ови износи би могли бити исти или различити од износа који се из фонда исплаћују на име издржавања; да су за исплату одређеиих издржавања одговорне радне организације у којима раде обвезници издржавања. Било je и других сличних предлога, као што je било и мишљеае да треба задржати постојећи систем. Поред овога што je наведено поставља се питање које би се још мере могле уградити у систем издржавања, да би се учинио ефикаснијим. X Дд ли ванбрачну децу изједначити у сейм правима и дужностима са бранном дсцом. Y досадашњем нашем правыом систему ваыбрачна деца нису изједначена са брачном само у погледу издржавања (сем родителе нико други није дужан да их нздржава ) и наследных права (не наслеђују по закону увек очеве сроднике). Њихова фактичка неједнакост подвучена