Анали Правног факултета у Београду
553
ДИСКУСИЈА
je тиме, што она по правилу имају само једног родитеља мајку, који ce брине о њима, врло често чак и кад je очинство утврђено. Ова неједнакост je условлена или непостојањем оца или нестајањем оца и одвојеним животом од оца (само мањи број ванбрачне деце живи са оба родитеља, кад се ради о стабилној ванбрачној заједници). Скоро je једнодутино становиште да ванбрачну децу треба правно изједначити са брачном. Правним изједначењем створила би ce јединствена категорија деце, која би према својим родитељнма и сродницима родител>а имала једнака права и дужности. Овим правним изједначењем пружила би ce једнака заштита ванбрачној деци као и брачној. XI Да ли треба ставши у дужност органа за заштиту породице ( органа старате/ьства) да може покретати и водити спорове у корист детета са овлашћењем мајкг или без пвлашћења мајке кад je у питању угврћивање очинства, издржавање и смештај детета. Анализе судске праксе и искуство у социјалном раду указују да мајке често запостављају интерес деде због неких својих интереса, често и погрешно схваћених, због незнања и неупућености, због неодређених нада у односу на оца детета итд. То се односи како на утврђивање очниства тако и на издржавање. С друге стране, тешко би било утврђивати очинство детета и против вол-Æ мајке, иако сигурно има животних ситуација када би се то могло и требало у интересу детета учинити. Ситуација je нетто друкчија кад се ради о издржавању детета, где интимни живот мајке није толико тесно повезан с предметом спора. По овом питагьу постоје два становишта: 1. Органу за заштиту породице не би требало дозволити голики степей мешатьа у односе родитеља и деце, да преко воље мајке покреће парницу. Ово решење не искључује могућност да орган за заштиту породице уз овлашћење мајке води поступай или јој само помаже, у остваривању њених права као и права детета, али само када се мајка одлучи да та права остварује. 2. Органу за заштиту породице треба дозволити да сам цени када je у интересу детета да покрене парницу и без воље мајке. Ово питање je једно од конкретних, где ce једним или другим решеньем одређује став друштва према породици и гьеним интересима или према појединцу и примату њсгове слободе. XII Да. ли омогућити да се ванбрачно очинство утврћује самом изјавом. мајке детета уз могућност да тако означены отац може тужбом оспоравати ово очинство у одрећеном року. Да би се што више изједначила ситуација ванбрачне мајке и детета и брачне мајке и детета могао би се предложити пандан претпоставци pater is est. који би се свео на изјаву мајке; отац ванбрачног детета био би оиај на кога мајка указује pater is est quem mater demonstrat).