Анали Правног факултета у Београду

484

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

освајач једини може да онде одржава ред. Границе у којима се та чшьеница збила одређују oncer и трајање окупације ( 19 ). На Хашкој конференцији делегати су покушали да објасне војнички појам окупације (пољски делегат пуковник Galinsky), којом je приликом истакнуто да ce територија сматра окупираном кад се на њој налази велика во ј ска или њени деташмани и кад су линије комуникација осигуране, те уколико, по мишљењу полгског делегата, избије пека побуна, то не спречава окупатора да буде »de fait« поседник територије, док je Rolin смаграо да je поред инвазије територије потребно и повлачење регуларних трупа браниоца ( 2 °). Наш законодавац je управо искључио у тексту закона могућност да наша територија буде окупирана. Управо, за граВане и разне асоцијације као и органе, у условима ако непријатељ продре на нашу суверену територију, кроз неколико норми закона регулишу се дужности за давање даљег отпора и борбе да би се омогућила реализација уставне забране окупације. Тако, на пример, у чл. 7, ст. 3. каже се; „ако непријатељ привремено запоседне територију земл>е иди њен део, грађани, органи друштвено-политичких заједница и радне и друге организације које се налазе на тој територији настављају са оружаном борбом и отпором непријатељу и извршавају наређења органа који на том делу територије руководи општенародним отпором.” Сличне обавезе се намећу југословенским граВанима и у чл. 84: „Тугословенски држав.ьани су дужни извршавати своје обавезе у погледу народне одбране и на територији коју je непријатељ привремено запосео”. Y том циљу јединице територијалне одбране имају посебан и значајан задатак који je у чл. 13. специфициран, да „на привремено запоседнутој територији воде оружану борбу против непријател>а и продужавају општенародни отпор”. Из наведених текстова очито je да je „привремено запоседнута територија” нова категори и а нашег правног система, која j e у суштини идентична са територијом на којој je само извршена инвазија али инвазор још није постао окупатор. Зато у фази инвазије са војног и правног аспекта борбене операције јединице територијалне одбране нису идентичне са дејством јединица које би се на већ окупираној територији оформиле у виду покрета отпора. Наравне, било би догматски ако не бисмо и мал и у виду знатне разлике измеВу физиономије рата оног доба кад су писана Хашка правила, и где су се одлучујућс битке одвијале на линији фронта, где je била видлива граница фронта и позадине, с једне стране, и физиономију савременог ратиог сукоба где je та граница потпуно замагљена. Штавише отпор бранилаца ширином целог свог ратишта управо представља најефикаснији фактор успеха. МеЬутим, још се 1874. године, како сыо видели на Бриселској конференции, јавила потреба да се дефинише фактичко стање окупације и постави разлмка измеЬу окупације и инвазије. Савремена теорија веома jaciio запажа ову чтьешшу. Тако Лаутерпахт каже да je инвазија продор трупа (marching or riding) или прелетање ваздухоплова у неприја-

(io) Annuaire de l'lnstitut do Droit International, V. 1881—1882, sinquième année

(20) Conférence international de la Paix, la Haye 18 mai 29 juillet 1899. Martinus Nijhoft 1907, pp. 94, 120.