Анали Правног факултета у Београду

444

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ствараоцима чији рад служи иск-ъучиво задовољавању њихових личних и заједничких потреба. Основне друштвено-економске елементе тог система чине удружени рад и присвајање плодова свог рада на основи друштвене својине средстава за производњу и самоуправљања ( 5 ). Y актуелној, и догледној, друштвено-економској структури Југославије поред друштвено-својинских односа постоје, и уставноправно су признахи (иако у ограниченом обиму) и приватно-својински односи, посебно у последу земљишта, шума, зграда и средстава за производим. С обзиром на то, у нмовинскоправшш (хдавилноправним) односима појављују се две категорије носилаца имовинских права и обавеза - правни субјекти у кругу „социјалистичког сектора” и они изван тог сектора. Економски (нмовински) односи једних и других су у определении границама имовински односн грађана, било да je у питању њихов рад личним средствима и уошпте њихова приватно-имовинска сфера, било да удружени раде друштвеним средствима. То су, дакле, дивилноправни односи, иако им je друштвена подлога, а у извесном смислу и друштвена характеристика, различила. Са аспекта Цнвилног кодекса поставља се питање који економски односно имовински односи треба да буду њнме регулисани да ли он треба да обухватн само оне односе који произилазе из рада средствима у приватној својини, или само оне који произлазе из удруженог рада средствима у друштвеној својинн (принцгт специјализације), или треба да обухвати односе из оба круга својинских односа и субјеката који се појављују у тим односима (принцип јединствене кодификације). Овде су могуће уогппте узевши различите солуције (и било je различитих идеја), иза свако од могућих решетьа могу се навести извесни разлози. Ипак се чини да претежу разлози који говоре у прилог јединствене кодификације (па и онда ако се кодификацнја не би вршила у виду једног јединственог Цнвилног кодекса). Свакако би било нелогично, а и тешко, Цивилны кодекс огранкчити на регулисање економских односа који произлазе из друштвене својине, а из гьега искључити имовпнске односе којн произлазе из рада средствима у приватној својини. Мада ситносопственички део привреде својим потенцијалом и учешћем у глобалу југословенске привреде далеко заостаје иза социјалнстичких облика привређивања, те иэко се развитак друштвеиих односа креће у правду елиминисања приватпосвојинских односа ( с ), овн односи још играју значајну улогу у друштву и велики део грађана у тим односима остварује своје економске интересе. То се не може занемарити. Но, не би било добро ни супротно решегье да се Цнвилни кодекс ограничи на регулисаље прнватносвојинских односа, јер су цивилноправни односи и они односи који настају радом на подлози друштвене својпие; то су такоВе економски односи граћана, а не односи неког другог. С друге стране, ограничена Цивилпог кодекса само на приватносвојинске односе нма нарочито слабу страну у том што се из круга цивилно-

(5) Устав СФРЈ, Осиовна начела, Одељак II и чл. 6.

(6) Програм СКЈ, пзд. Кулц-ра, Бсоград, 1958, (латиница), стр. 309. н сл.