Анали Правног факултета у Београду

445

САДРЖИНА И СИСТЕМАТИКА ЦИВИЛНОГ КОДЕКСА

правних односа искључују односи на основу рада друштвеним средствима, тако да се ови односи, са становишта правног регулисања, одвајају и групишу као посебни привредноправни односи. Y нас још влада мишљење да привредно право представља посебну грану права у правном систему, а то се мишљење у ствари заснива на идеји да су односи из тог круга сасвим посебне врсте. Међутим, не би требало пренебрегнути чшьеницу да односи које регулишу щгвилно право и привредно право, иако представљају различите друштвене категорије, у нашем друштвено-економском уређењу имају, у начелу и у основи, исти извор лични рад, удружени или појединачни, те да се у робној привреди појављују у истоврсним облицима. Осим тога, друштвеносвојински и приватносвојински односи у робној привреди нису међусобно одвојени кругови, сваки у себе затворен. Субјекти у тим односима сусрећу се и мешају на тржишту (унутрашњем и међународном), међусобно вршећи промет робе и услуга. Отуда се једни и други односи, изузев неких посебности, правно могу обухватити истин цивилноправним формама, институтима и одредбама ( 7 ). Уз то треба имати у виду и место личне својине на средства што служе личној употреби и потрошњи и задовољавању културних и других личних потреба човека, која содијалистичко друштво тежи да повећа и прошири. Лична својина има сада свој извор како у друштвеносвојинским тако и, једним делом, у приватносвојинским односима. Међутим, тешко би се могли наћи убедљиви разлози и јасна граница за одвојено регулнсање односа у вези са личном својином, према кругу производних односа из којих она настаје. Y најмању руку, то не би одговарало начелу закоиодавне рационалности и економичности. Са тих разлога, углавном, ваљало би у Цивилни кодекс укључити одређене економске односе који настају у области друштвеносвојинских и у области приватносвојинских односа. Сходно томе, Цивилни кодекс би садржавао норме о економским односима у ко ј има се као учесниди, иосиоци права и обавеза, појављују радни људи и друга граЬани, као појединци, и тзв. грађанска правка лица, а такоЬе заједнице радних људи уједињених у облицима удруженог рада (радне организације, самосталне организаиије удруженог рада у њиховим саставу, асоцијације радних организација), самоуправце организације и друштвеыополитичке заједнице. Овамо спадају и друга правка лица са јавноправним статусом (нпр. органи и организације са својством правног лица у ширем склопу управе, фондови са својством правног лица и др.), разуме се с погледом на њихово учешће у цивилноправним односима.

( 7 ) Док су робии произвоЬачи п роба у социјалистичком сектору привреде били подвргнути игарским админисгративним стегама (АОР-и итд.), још je и могло бити речи о одвајању „прнрредноправних" односа из комплекса цивилиоправних односа. У спостављањем слободе робних произвођача, у основ« слободиих тржишних односа, отпада битни разлог за то одвајање. Из садашљсг об има привредног права у Цивнлии кодекс могу се укл>\чити односи нмовннске природе, дакле цивилкоправни односи. Према томе, овамо не би спадале тзв. организационе норме којима се уређују унутрашња организлција прпвредннх организацнја и Apynix правних субјеката који ce појавл.ују као учеспици робног промета, као ии њихови односи преша органима који ггроизлазе из друштвеносвојинских (боље рећи државно-својинских; односа и који, бар претежно, пмају јавноправни карактер.