Анали Правног факултета у Београду

РАЗВОД БРАКА НА ОСНОВЫ CПOPA3УMA СУПРУГА De lege ferenda

Материја породичног права налази ce већ неколико година у поступку кодифицирања. Премда je изгледало да су сазнања о свакој норми, након скоро четврт стољећа примјене, довела до спознаје о томе колико садашња рјешења одговарају југословенским потребама и у којем су правду потребив евентуалне, измјене ипак су већ почетне дискусије указале на врло дивергентна мишљења не само око појединих законских рјешења већ и у вези с неким основним концепцијама. Израда „Приједлога за доношење законика о породици" од стране Комисије за кодификацију породичног законодавства Савезне скупштине и његово излагање јавности само je још винте распламсао полемику, што се донекле и очекивало, ако се узме y обзир чињеница да je „Приједлог" акт који садржи и нека потпуно нова законска рјешења за будућу кодификацију. Околност што je „Приједлог" недавно враћен Комисији за кодифииацију која нановно израђује Тезе за законик о породици (изаћи ће под радним насловом „Питања за јавну дискусију"), указује само још јаче на оштри сукоб гледишта. Брак као институција, евентуална потреба његове заштите, до којега ступња дозволити друштву да ce мијеша у брачне односе да ли аформалној животно ј заједници мушкарца и жене признати одређени правни учииак, несумљиво представљају питања која провоцирају најжешћу полемику. Штавише, и остали дијелови брачне материје су дјеломично везани за рјешење споменутих дилема као нпр. уређење института развода брака. Но, без обзира на каузалну везу измеВу регулисања установе брака и правног регулирања институције развода брака, нека питања из ове домене ипак могу бити дјеломично одвојено третирана. Због тога ће се наша основна преокупација у овом раду односити на установу развода брака по споразуму супруга de lege ferenda. Могућност престанка брака на споменути начин налазимо, мада спорадично, у најстаријим писании изворима. Тако нпр., у класичном периоду римскога права сусрећемо изричито нормиран споразумни развод,, мада меВу хисторичарима има и мишљења