Анали Правног факултета у Београду

504

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

у браку, односно уколико су навршили 45—50 година живота. Наравно, и та Mjepa може исто служити као превентива против одређених злоутютреба. Наше определено иикако није резултат становишта према којем би брак био само consensus са великом аутономијом страначке воље већ напротив, сматрамо да je брак установа за коју друштво треба показати интерес, нарочито уколико постоје дјеца којој je потребан среЁени породични амбијент. Супрузима који нису родители малолетне дјеце и са њима изједначене дјеце треба свакако омогућити да прекину свој брак у форми која им најбоље конвенира, нарочито, ако то обоје желе. Евентуалне последние на одгојном плану могу бити елиминиране увађањем ограничења као нпр.: да ce у првој години брака не може користити споразумни развод брака, односно, да то не могу добно најмлађи супрузи. Штавише, да би се спријечиле нагле, понешто непромишлене одлуке може се одредити период од цирка 6 мјесеци који треба проћи од поднашања захтјева до првог дјеловања (одлучивања) суда. Породивши кодекс je акт који се доноси за одреВени период времена а не само за неколико година унапрнјед. Због тога je врло тешко бранити концепцију да разводу брака на основи споразума нема мјеста, кад смо већ сада, из дана у дан, свједоци фингираних несугласности нарави (у бракоразводном поступку) из разлога што супрузи не желе да се о њиховим строго личним односима детално расправла. Пракса he несумњиво, прнтјешњена свакидашњим захтјевима странака, наћи начина да пробије нормативне оквире уколико они не испуљавају сувремене стандарде о међусобном опхођењу а што смо онда постигли?

Ар

Ана Михановић

РЕЗЮМЕ Расторжение брака по соглашению между супругами В статье дается изложение института развода брака по соглашению супругов в разрезе истории и по положениям административного права, а особо дается детальный разбор иностранных законодательств, за последнее десятилетие снова введших в свои положения о семье указанное основание к разводу, как, на пример, СССР и Болгария. Излагая существующие нормы, предоставляющие супругам, согласно § 53 статьи третьей Основного закона о браке, только возможность подачи в суд заявления о совместном желании расторгнуть брак, автор отстаивает de lege ferenda точку зрения, по которой расторжение брака на основании соглашения между супругами нашло бы себе место в югославском правовом режиме, но лишь для супругов, не имеющих несовершеннолетних (рожденных в браке) детей или же детей, уравненных с родными детьми.