Анали Правног факултета у Београду

САМОУПРАВНА ПРАВА КАО ИЗРАЗ НОВИХ СХВАТАЊА ПОЛОЖАЈА ЧОВЕКА

Године 1950. почиње нова етапа у развоју социјалистичке демократов не само као иолитичког идеала, већ и као реалног односа југословенскот друштва и државне организације С 1 ). За протекле две деценије развој права и институције самоуправљања довео je до значајних промена правног и полихичког система Јутославије. Може се рећи без бојазни од претеривања да њихов настанак и развој ггредставља појаву нових елемената, на основу којих правни и политички систем Југославије почиње да постаје социјалистички. С друге стране, настанак и развој самоуправних права и институција показује специфичност својстава и развоја југословенског политичког система у односу на остале социјалистичке државе (-). Цил> je овога рада само да скрене пажњу на самоуправна права као израз нових схватања положаја човека као појединца и члана друштвене заједниие. На овом степену друштвеног и политичког развоја социјализма у нашој земљи, било би веома тешко теоријски уобличити и изразити садржину и обим појма самоуправних права као нове врсте друштвених правила и организовања у нас. Зато ће се поћи од традиционалне систематизације појмова права и правке науке којим се означавају норме које регулипху својства и положај човека у друштву. Аругим речима, самоуправна права ће се третирати као посебна врста права човека. Овај методологию! приступ je иеопходан jep je самоуправним правима нравно и уставно „признато" својство човека као радног бића за основ учешћа у вршењу државне власти и другим процеснма одлучивања. Потто права човехса, па и самоуправна права, представљају један од осгювних елеме-

(Н Резолуцпја VI конгреса КП.Т о задаиима и улози СКЈ подвукла je да „радничко управљање лривредшш предузећима, које je довело до ствараља социјалистичких односа у области производив и самоуправдања радног народа имају преломан, одлучујући знача ј за дал>и развој социјалистичке демократије и социализма", VI коигрес СЮ, Београд, 1952, год. стр. 279.

(2) Разликс у политичким системима социјалистнчких земаља подвлаче и научници и иски политички докумстии на пример; G. Vedcl, Les Démocraties marxistes, Paris, 1952—1953; G. Burdeau, Droit constitutionnel et institutions politiques, Paris, 1965; Програм КП СССР-a уссојен на XXII конгресу, Програм СКЈ усвојен на VII конгресу.