Анали Правног факултета у Београду

508

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ната устава ( 3 ) којн изражава и схватагье владајуће идеологије о положају човека у друштву, одређивање њиховог смисла мора се посматрати у односу на оргаиизадију државе и цилеве друштвеног развитка, формулисане не само у уставу него и у другим политичким документима. Са становишта правних и полнтичких наука, положај човека у друштву ( 4 ) изражава укупност вишеструких могућности човека ко je му право одређује на основу различитих свој става: а) као појединцу личности, пргшаднику пола, расе и политичком субјекту, б) као члану друштвене заједнице припаднику нације, учеснику у одређеној врсти рада, становнику одређене територије која je политички организована и представљена у државној организацији (општине, покрајине, републике, федерације). При анализи ма ког елемента правног и политичког система социјализма, а поготову Iтравног регулисања положаја човека, мора се поћи од основне поставке научног социализма да успостављање једнакости људи и слободе човека и друштва остварнвањем награђивања према раду, односно укидањем експлоатације, јесте циљ због кога ce ствара држава социјализма. Друштвена претпоставка за реализовање овог циља je власт радничке класе. Правка и организациона претпосхавка je уставно и правно регулисање положа ja човека и државне организације у складу са наведеним циљевима. Ти циљеви су ~основна норма“ правног и политичког система, заправо, основ соцнјалистичке уставное™. Методима правних и полнтичких наука не може се доћи до потпуног сазнања о степену остварења прве претпоставке у нашем друштву. Међутим, анализа садржине устава и других полнтичких докумената показује да право и политика постављају реалне основе за њсно остваривање. Ова констатација произилазн на основу следећнх елемената: Прво, поред награђивагва према раду и укидања експлоатације људи као основног диља друштвеног развитка у свим социјалистичким државама ( 5 ), у ј угословенском политичком систему поставлено je и укидање

(з) Појам устава се различите одређује - др Ј. Борђевић, Уставно право и политичкн систем Југославије, Београд, 1961. юд.. стр. 61; др Ј. Стефановић, Уставно право ФНРЈ и компаративно, књига I, Загреб 1956. год., стр. 21—29; др Р. Лукнћ, Уставност и законитост, Бео-Iрад? 1966. юд., стр. 15—46; др С. Врачар, Осповни проблем» конституисања и позитивноправне дефиниције устава, Архив за правне и друштвеае науке, 1962/3 —4, стр. 220—232.

(4) М. Diverger разшкује положај и улогу човека, в. Sociologie politique, Paris, 1966, стр. 105— ÎOS.

(з) Устав СССР-a од 1936. год. у члану 4. констатује да се социјализам „учврстио" jep je унпштена експлоатацнја човека човеком, а у члану 12. да je „Рад у СССР и дужност и ствар части сваког за род способное граЬанина" према начелу ~Ко не ради тај не једе". Y СССР-y се остварује социјалистички принцип; ~Од сваког према његовим способностнма, свакоме према његовом раду' . Устав Чехословачке од 1960. у преамбули и члану 7. тач. 1. наглашана да „нема више ход нас експлоататорскнх класа, искоришћавање човека од стране човека за увек je одстрагьено" и да социјалистички иривредни систем „искл>учује било који облик искорншћаваЈва човека од стране човека". Устав Румуније од 1965. год. члан 2, став 1. и члан 5, став 2. поставлю да се друштво налази па почетку пролаза у комунизам; jep je „заувек одстрањена експлоатација човека човеком и осткарује се соцпјалистпчки принцип расподеле према количини и ква.\итету рада .