Анали Правног факултета у Београду

509

САМОУПРАВНА ПРАВА И НОВА СХВАТАЊА ПОЛОЖА!А ЧОВЕКА

монопола управл>агьа државних органа. Овај „додатни" елеменат садржине социјализма као циља друштвеног развитка израз je тражења решена за отклањање реалне опасности од превласти бирократије у политици и производњи над радничком класом и друштвом као целиком. Његово постављање и реализовање je неодвојиво од настанка и развоја самоуправних права. Друго, положај човека у друштву правно je регулисан на нови начин, jep се човеку као учеснику рада, радном бићу, дају одговарајућа овлашћења у вршењу државне власти и другим облицима одлучивања. Синтеза радног и политичког субјективитета човека поставља могућност да се битно мења положај човека у друштву и суштина државе и управљања, које губи елементе власти. Правки и политички израз синтезе политичког и радног субјективитета човека су самоуправна права. Говорећи уобичајеном терминологајом правне науке, за самоуправна права не може да се каже ни да су политичка ни да су социјално-економска, мада имају елементе и једних и других. Основ да се сврстају у социјално-економска, било би „признавање" својства човека као радног бића, учесника рада, на основу кога стиче низ овлашћења у радној организации и друштвено-политичким заједницама. Садржина тих овлашћења указује, с друге стране, да самоуправна права имају елементе полигичких права. Треће, анализа самоуправних права показује да je њихов настанак и развој означио почетак нове етапе развитка уставности содијализма. Нови елементи садржине и облика демократског организована друштва настали су и развијали се истовремено са политичким и правннм мерама за заштиту и јачање законитости правног поретка. За потврду ове констатације треба подсетити на седницу IV пленума ЦК КПЈ јуна 1951. год., посвећену јачању правосуђа и законитости, и чл. 1. Закона о управним споровима донетог марта 1952. год. „Y циљу што потпуније заштите права граћана и учвршћења законитости у раду државних органа..." (“). Поред наведених елемената, потребно je указати и на одређене недограђености и противречности ставова политичке идеологије и права о положају човека као појединца, политичког субјекта и његовог положаја као члана друштвене заједнице припадника нације, социјалистичке републике, покрајине и федераиије и учесника у одређеној врсти рада. Пре света, видљиво je изражена смисаона иеусклађеност политичких права са самоуправним правима и одредбама које регулишу оргагшзацију и начин рада савезних органа власти и циљеве друштвеиог развитка, о чему Iте касније бити речи. Ове неусклайености су једним делом последица формализма и скучености правне технике која нема довол.но могућности да уобличи и на одговарајући начни изрази нове појаве у политици и друштву. Структура и језик устава и политичких докумената показују знатан

(6) Реферат IV пленума ЦК КПЈ ~3а даље јачање правосуВа. и законитости" био je предмет разговора на саветоваьъу при Врховном суду Југославије, Архив за правке и друштвсне науке, 1951/4, стр. 6441—653, Закон о управним споровима, Сл. лист ФНРЈ 23/1952, члан 1, став 1.