Анали Правног факултета у Београду

510

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

утицај традиције ( 7 ), iiito je разумљиво, јер су то акти којим влада,;ући казују своја обећања друштву, па се и изражавају уобичајеним језиком. С друге стране, не треба занемарити ни утицај недограђености идејно-политичких ставова о положају човека у друштву. На идејно-политичком плану, а и у науцн, много се вшпе разматрала улога државе, класа, бирократије, партије, једном речју улога колективитета у политичком систему. Мада се на тај начин посредно ана.шзирао и сазнавао и положа] човека у друштву, ипак, за развој социјалистичке демократије неупоредиво je значајнија идејно-политичка и научна оријентација последње деценнје ка анализн „хуманястичког" аспекта правног и политичког система. Човек и иегов положај у свим многобројннм колективитетима и институпиј ама које право регулшпе, полазни je став ове идејне струје која je код нас, може ce рећи, већ постала и владајућа политичка идеологија. Развој ове хуманистички оријентисане идеологије, која je политички била уоблнчена на VII конгресу СКЈ 1958. год., и правно дефиннсана Уставом од 1963, имао je велики значај и подстицај за развој друштвених наука. Исто тако, не треба изгубити из вида ни утицај и допринос науке у фсрмираиу и развоју хуманистичке идеологије у наитој земли. Без обзира што je било појава да политичари приписују научницима ненаучност ставова, а научншщ полихичарима недоследност која je у политици социјализма „грех” исте тежине као ненаучност у науци, за друштво je од велико г знача ja што политичари теже сазнаььу и примени науке и што научници траже решења за дали развитак социјализма. Jep, наше савремено друштво, чија социјална, образовна, верска, економска, идејна, партијска, државна и самоуправна структура и човек укључен у један део сваке од тьих, представмају за науку не само интересантан предмет изучавања већ и изваиредно богату ризницу која подстиче на тражење и ствараие нових „теоријских слика света ” ( s ). Није потребно посебно наглашавати од коликог je то значаја за наше друштво, поштову када je реч о својствнма и правима човека чија je улога пресудна за даљи развој новог вида социјалистичке демокатије, који се код нас зове самоуправление. Самоуправна права до Устава СФРЈ од 1963. године Као политика и право, и политичка и правна наука није се довољно „извукла” из традиционалних теоријских оквира, тако да je врло тешко појмовно изразити промене односа и институција које je условно настанак и развој самоуправних права. Ову тешкоћу условљава и чииенгща што се самоуправна права иепрекидно меиају тако да се са пуно опрезности мора поставити и време њиховог настакка ( 9 ). Међутнм, у овом раду наведене тешкоће су избегну те ограничеием на посматраие сахмо једне

(■) ичигледаи пример угицаја традиције на структуру устава представљају устава Фраыгуске од 1Ь46. и IУэ6. год. у којима je наглашено да je декларадија о правима човека и граЬагиша од 1789. год. гьихов састапни део. меоутим, очигледно je колико су у супротности иске одредое Декларацще са ловим одредоама ових докумената. V. Устав од IУэB. М. Uuverger, constitutions eL documents politiques, Taris, lii изд. IУO4. год.

(?) Професор Г. Ayioiil je овил; речима изразио cßojy иаучну оријентацију и mirepcсовшве за сазиавање права.

Др Ј. Борђевић узима 1952. юдину за почетак „друге фазе у друштвеном и поантичком развнтку‘ , Иолитички систем, Београд, 1967. год. стр. 279.