Анали Правног факултета у Београду

511

САМОУПРАВНА ПРАВА И НОВА СХВАТАЊА ПОЛОЖАЈА ЧОВЕКА

стране самоуправных права, т]. анализу самоуправных права са становишта њиховог знача] а за положа] човека у друштву. Полазећи од тога, мора се најпре изложити садржина и обим самоуправных права ко] а су регулисала положа] човека као радног бића до Устава СФРЈ од 1963. год., заправо самоуправна права произвоЬача. За разлику од самоуправных права радног човека, како их одређује Устав од 1963, год., самоуправна права произвоЬача изражавају упрошћеније схватање рада као делатности човека и човека као ствараоца матери] алних вредности. Ово својство je било поставлено као основ стицаньа права произвоЬача на управљање: 1. као члана радног колектива, радничког савета и управног одбора у предузећу у коме ради, на основу Закона о управљању државним привредним предузећима и вишим привредним удружењима од стране радних колектива (од ]уна 1950) и низа других закона и уредаба ( 10 ). 2. као члана већа произвоЬача у народным одборима општина, градова и срезова од 1952. год. ( п ); 3. као члана већа произвоЬача у републичким и Савезно] скупштини од 1953. год. С l2 ). Самоуправна права произвоЬача као укупност овлашћења: у избору члаыова органа управл>ан>а предузећа и представничких тела и могућности избора у те институције, у доношењу одлука и аката који регулишу основна питања живота и рада организаций и друштва као целине, значила су посредно или непосредно укључивање произвоЬача у вршење економске и политичке власти. Правый акти у којима су садржана ова овлашћења и политички документы ко]и су им претходили или следили изразили су ново схватање социјалистичке демократије о односу друштва, државе и партије, о положа]у и улози човека у друштву, о социализму као идеалу југословенске радничке класс и друштва. На овом месту треба подесетити на оно што je претходило, да би се јасније показало оно што je следило на основу самоуправных права. Мада се пре 1950. године не могу тражити елементи самоуправных права, потребно ]е подсетити на неке „самоуправне” институције које су представљале посреднике измеЬу државе и радничке класе, заправо посреднике измеЬу управл,ача и произвоЬача. Поред синдикалних организација треба поменути радничке поверенике, чији избор ]е предвидео joui у ]улу 1945. год. Закон Председништва АВНШ-а ( 13 ) са саветодавним правом у одлучивању

(ю) Закон о планском управуьаььу народном привредом, Службени лист ФНРЈ 58/1951. год. чланом 12, предпиђа „обезбеђењс и даљи развитак самосталности прпвредних организација”, Уредба о основима пословања прнвредних предузећа даје низ права радничком савету предузећа у располагању магеријалним средствима Службени лист. 10/1952; видети и Уредбу о расподели фонда плата и зарадама радника и службеника, Служ. лист 11/1952. и Упутство о изради тарифних правилпика Служб, лист 19/1952.

(и) Члап 1. Општег закона о пародиям одборима од 1952. год. предвпЬао je да „Пародии одбори као локални органи власти jecy органн иародног самоуправљања” Служб, лист 22/1952.

(12) Чланови 25, став 2. и план 28. и 29. Уставног закона од-1953. г.

(io) Службени лист ДФЈ 54/1945 Закон о радничким повсреницима je прздвиђоо овлашГхехьа у социјалном и привредном делокругу.