Анали Правног факултета у Београду

512

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

о надницама радника са управом предузећа и синдиката ( 14 ). Овлашћења синдикалних организација која су била и Уставом од 1946. год. прокламована ( ,5 ) нису била разграничена од овлашћења радничких повереника и касније бираних народних инспекција ( 16 ). Наведене институције имају значаја за анализу развоја идеје о самоуправллтьу и о односу друштва и државне организације ( 1? ). Еволуција ових идеја неодвојива je од развоја политичке идеологије нашег друштва, која je имала знатан утицај на нравно регулнсатье положа ja човека у друштву. Уставно и нравно регулисаие положаја и права произвођача као политичког субјекта, представља израз напуштања етатистичког схватања социализма, заправо тражење одговрајућих решења за демократией однос друштва и државе, пре свега државе и произвођача. Различите облици тзв. „гшдустријске демокрахије” ( 18 ) које су предлагале радничке партије почетком овог века имале су известан утицај на самоуправне облике произвођача у нашем друштву. Исто тако, и догматски и практицистички однос према неким поставкама научног социјализма о држави и класној борби и запоставл.ање теоријске разраде положаја човека и нових елемената структуре друштва који су настали као последица великих промена насталих напретком технике, нису мимоишли ни политичку идеологију у нас. Самозадовољство због промена које су означаване као новине, иако се њима бавила људска мисао већ раније, показује недостатак политичке и правке традиције и културе. Истовремено, жеља за напретком и производив и демократије, са нестрпљењем и заносом које je својствено „младом” друтитву и политичком покрету, уздрмала je из темеља административни социјализам и стаљинкзам као идеологију, не само у нашем друштву него и у меВународним размерами. Средином шесте деценије нашега века веровало се да je срушен ста минизам, што je била драгоцена заблуда која je подстакла владајуће снаге на тражегье нових путева изградње социјализма у готово свим земљама које се зову социјалистичким. Борба за законитост правног поретка и заштиту слобода и права човека, демократизација односа у комунистичким и радничким партијама, квалификовани су као гаранција да je административни социјализам и стаљинизам прошлост социјализма и грех вођа који су „изневерили” марксизам ( 19 ).

(м; В. Уредбу о регулисању надница и плата радника и намештеника у државно-привреднпм и приватним предузећима у Служб, листу ДФЈ 24/1945.

(15) Члан 15, став 2. Устава ФНРЈ од 1946. год. предвиђао je: ~Y осгварчвању општег приврсдиог њ\ана и прпвредне контроле држава се ослагьа на сарадњу синдикалних организација радника и намештеника и других оргаиизација радног народа”.

(iß) Уредбу о народно] инспекдији априла 1949. донела je Влада ФНРЈ по претходном Koiicv/лтовању Изврпшог одоора Народ, фронта. Центра \ног одбора Савеза синдиката. Централног 'одбора АФЖ-а и Главног одбора Савеза бораца, Службеии лист 28/1949.

(17) На I конгресу радничких савета Б. CaiVaj je нагласио да „Ми нисмо никад сматрали да je у тнм формал*а и методама рада садржаио право произвоЬача на непосредно учешће у управљању прнвредом н никад им hiicvo придавали већч значај него што су могли објектнвно имати”. „Борба”, 27. јуна 1957. год.

(18) В. докторску диссртацију В. Становчнћа „Иидусгријска демократнја”, брањену на Правном факултсту у Бсограду 1964. год.

(in) Изванредиу анализу противречиости ових токова дао je др A. Крешнћ у књпзи Критика култа личности, Београд, 1965, нарочито стр. 49—56. а Ф. Мухић филозофске, социолошке, политичке и идеолошке днмеизије сталинизма, Гледишта, 10/1969, стр. 1241—1297^