Анали Правног факултета у Београду

513

САМОУПРАВНА ПРАВА И НОВА СХВАТАЊА ПОЛОЖАЈА ЧОВЕКА

Y овој етали идејно-политичког и правног развоја у нашој земљи давао се примат својству човека као ствараоца материјалних вредности над радним људима чија делатност није била непосредно стварање материјалних вредности. Ни Уставни закон од 1953, а ни Устав од 1963. године нису поставили поуздана мерила која различите врсте рада распоре Вују по скали њиховог друштвеног значаја. Одредбе Уставног закона које су регулисале избор и надлежност Већа произвоВача ( 20 ) показују да je основ који увећава или умањује улогу произвоВача у вршењу државне власти било њихово учешће „у укупном друштвеном произволу ФНРЈ" ( 21 ). На основу тога може се рећи да се рад третирао као „извор богатства и културе" i 2 2). Самоуправна права на основу Устава СФРЈ од 1963. Одредбе Устава од 1963. год. ко je регулишу положај човека у друштву, изражавају став да je својство човека као радног бића, без обзира на врсту рада у којој учествује, једно од основних својстава. С једне стране рад човека представл>а основни елеменат који одређује његов положај у друштву, јер „ј едино рад и резултаги рада одређују материјални и друштвени положаи човека" ( ?n ). С друге стране свакн човек као радно биће добио je сдређена овлашћења да посредно или непосредно учествује у вршењу ексномске и политичке власти. На тај начин je изражено ново схватање политичког субјективитета човека интегрисањем друштвено организованог рада у политику и политике, као одре Вене врсте рада у који je укл.учен човек. и као људско биће и као радни човек, учесник у одговарајућој врсти рада. Организација и састав скупштина, како су били одреВени Уставом од 1963 ( 24 ). право на др\тптвено самоуправљање као неприкосновено право граВанина ( 25 ) и права и дужности радннх л.уди на самоуправл.ан>е у рад-

(20) Чланови 24, 34, 35, 36 и 37. Уставног закона од 1953. год.

(21) Члан 29, стаз 4, Уставног закона од 1953. г.

(22) Схватање рада као ~извора богатства и културе" подвргао je Маркс кригнци у раду Критика Готског програма, Изабрана дела К. Маркс Ф. Енгелс, књига 11, Бсоград, 1950. стр. 10—16.

(23) Члан 7, став 1. Устава СФРЈ од 1963. год.

(24) Члан 165. предпиђао je да ~Сапезну скупштину сачињавају: Савезно веће као веће делегата грађана у онштинамэ и републикама, и Привредно веће, Просветно-културио веће, Соиијалпо-здравствеио зеће и Ортанизационо-политичко веће, као reha делегата радних л>уди у радним заједницама. Чланови Савсзног веГш изабрани од републичких скупштина и скупштина аутономних покрајина сачињавају Bcha народа, коме ce овнм Уставом поверавају одреЬена права и дужности у погледу заил ите равноправное!и народа Југославије и Уставом утврЬених права ренублика".

(25) Члан. 34. Устава од 1963. год. предвиђа да: „Право граЬанина на друштвено самоуправ/ъа!ье je неприкосновено. Ради остваривања друштвеног самоуправ/\>ања граЬанину се зајсмчује; 1) право да неиосредио одлучује о друштвеним пословима на зборовима бирача, зборовима радних људи у радним зајсдницама, референдумом и Другим облицима иепосредног одлучивања; 2) право да одлучује о друштвеним пословима као члан органа друштвеног самоуправљаља, као судија поротник или други јапни функционер; 3) право да бира и да