Анали Правног факултета у Београду

651

БЕЛЕШКЕ

праксе илустровали, допунавали или кориговали теорију, Ванредно живе дискусије (које je немогуће пренети верно у овако скученом простору показале су да je проблем врло актуелан и да je врло тешко донети опште закључке, већ се могу, у овом хренутку, дати само оквири у којима треба да се креће наше законодавство из области породичног права. Др Марко Младеновић, директор Института за социјалну политику, отварајући симозијум истакао je „да je један од основних разлога наших колебана и алтернатива недоволшо познавање свих могућих димензија савремене породице: биолошких и социјалних, економских и демографских, васпитних и психолошких, етичких и правних. Y том сложеном склону, правни изглед породице данас никако нема и не може да има самостални, аутономни значај". Кодификација породичног законодавства треба да произађе из чврсте сарадње сгручњака различитих дисциплина. Питања ко ja су тема симпозијума, могу се поделити у три трупе, по овом значају: I. Питања фундаменталног значаја: шгтања о границама човекове слободе, односно о степену његових обавеза у породици и браку, пигања нормативног регулисања односа породтще и друштва, питанье степена и начина друштвене интервенције у породичним одыосима, питање положаја детета у породици односно заштите детета и материнства уопште и питање дистрибуције функција између Федерације и република, односно покрајина, у материји породичног права; IL Питања општег значаја: значај и место брака и ванбрачна заједница, развод брака, положај деце рођене ван брака и њихово изједначење са брачном, реформа установе усвојења и старатељства; 111. Питања ужег значаја за породичноправни систем у целини, a која представљају побољшање садашњих решења: непостојећи бракови, усвојење као брачна сметња, доња старосна граница при ступању малолетника у брак по дозволи суда, боља решена о остваривању права на закоиску алиментацију за време брака, у току бракоразводног поступка и после развода у корист брачног друга и деце и да ли законом регулисати вештачко оплођење. Ар Борислав Благо јевић, професор Правног факултета у Београду у реферату: „Подела надлежности измећу федерације и републшса у матеpuju породичног права"; посебно се задржао на свим добрим и лошим странама приликом доношена општих закона од стране Федерације са једне, и посебних закона република, са друге стране. Залажући се за самосталност република приликом доношена одређених прописа, саветовао je опрезност да не би дошло до претеривана која би могла створити „интерно право са елементом иностраности" ко je би могло и у оквиру Федерације, а посебно у односу на иностранство да створи правку несигурност. Сарадну Савезне скупштине са скупштинама република требало би остварити при доношену савезних прописа и то можда на начин који би био различит од досадашнег; „републике не би требало да увек чекају да се о појединим материјама припреме —* израде нацрти •—• предлози на савезном нивоу па да онда оне, као институције, дају своје мишљење, сугестије, предлоге. Било би корисно да поједине, а каткада и све републике припреме своје нацрте савезних или (односно и) републичких прописа закона о по ј единим матери] ама, и то посебно оних у погледу којих постоје велике разлике било у ставовима за решавање регулисане појединих питана, било у схватанима о подели надлежности између Федерације и република". Приликом рада на кодификацији не би требало занемарити и врло богату судску праксу у свим републикама и свих нивоа. Ар Милан Бркић, судија Врховног суда Југославије, je у свои реферату: „Кодификација савезног законодавства у области породичних односа с обзиром на нормативну функцију федерације и република (покрајина)“, пошао од становишта ко je заступа и Заједничка комисија Већа народа, социјално-здравственог већа и Аруштвено-политичког већа Савезне скупштине за кодификацију породичног права, „да се породични односи правио обухвате у самостални нормативни систем породичног права (односно систем породичног права као самосталне гране права) изван система тзв.