Анали Правног факултета у Београду

652

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

IpabaHCKor права". Федерација би хребало да донесе законик који би обухватио допуњену и модернизовану материју садашња четири савезна закона из ове области: О обраку, О односима родитеља и деце, О усвојењу и О старатељству. Разлоге за овај став треба тражити у рбавим искуствима старе Југоставије, у правној политици ко ja тежи изједначењу људи пред законом, нарочито у данаппьим околностима велике мобилности граВана не само на републичком веп и на међународном плану, у законодавној политици која жели да патријархалну и конзервативну породицу измени у демократску, као и да се национална законодавства о личном и породичном статусу приближе. Различит прописи у републикама створили би могућности злоупотреба, а ако би били скоро идентични или са малим разликама, „доношење закона у републикама не би имало смисла, и представляло би најобичнији формализам и сувишни законодавни посао, супротан циљевима кодификације". МеВутим, референт се не слаже са предлозима Комисије за кодификадију, јер „не може се сматрати да je потребна и оправдана потпуна унификација породичног права путем савезних норми, онаква унифпкацнја каква je сада а поготову каква се предлаже”, и наводи предлог „разграничења савезног нормирања од регулативе других носилаца нормативне функције (република, покрајина, па и општина)“ који „представля само покушај глобалног иазначења домета савзене законодавне компетенције у области породичног права". Ар Марко Младеновић, професор Правног факултета у Београду, у реферату: „Подела нормативных функција измећу федерације и република у области породичног законодавства" анализирао je досадаппье искуство из ове области, како основно савезно законодавство, тако и законодавство република „напомињући да постојн joui низ других закона којп непосредно или посредно регулишу породичне односе. Сматрајући да je досадаппьи систем у потпуности одговарао нашем федеративном уређењу Др Младеновић се залаже да треба у потпуности прихватити став Комисије за кодификацију и да „треба настојати да се задржи и до краја оствари карактер основног закона приликом доношења Законика о породици. Сматрамо, такође, да досадашња овлашћења содијалистичких република не треба сужавати у праву на доношење допунских прописа о неким имовинским односима у породици, у праву на доношење допунских прописа о вршењу старатељства, а поготово у праву на одређпвање органа старатељства које Федерации никако не припада". Кодпфикацију породичног законодавства треба искористити за регулисање начина друштвене заштите породице. Жива дискусија о подели надлежности између федерације и република у матернји породичног права кретала се од мншљења о потреби доношегьа основних закона и само појединачних решења република за специфичне проблеме у овој области, до врло широког републичког законодавства сужавањем одлука Федерације на постављање начела. Др Михаила Митић изражава бојазан да регулисање републичким законодавством може наше „просто породично законодавство учинити врло сложеним и тешким за примену”, док др Сурија Пуповци истине да треба водити и рачуна о посебним условима република и покрајина jep je дестимулативно концентрисање многих послова на ппвоу Федерацпје, и оно je довело до тога да републике често нису користиле своја права. Најважније je наћи меру како би то било израз потреба Араго Кубуровић поставља питање није ли о овој теми требало говорит на крају, када се продискутује о карактерисгичностима република, покрајина и општина. Немогуће je спровести јасну и стриктну прерасподелу надлежности, требало би да ова материја буде прнближио истоветна и одређено рсгулисана. Не треба сувише Iшснстиратп на навикама и традицији, jep после 25 годгша примене истог закона тешко би се могло вратити на конзервнрање ранијих односа. Мирјана Папо, професор Вшпе школе за социјалне раднике, Сарајево, у реферату „Социјална концепција Законика о породици" разматрала je разне изворе социјалне концепције: право, идејно-политичке ставове, традицију, и цравну праксу. Истичући значај породице као посебне друш-