Анали Правног факултета у Београду

654

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

идентична: родители и деда, запослени родители и деда, породице без деде, породица са једним родителем, породица са усвојеном дедом, те не могу имати исте потребе и исте дужности и не могу пружити исте услове својој деци. Зато je неопходна друштвена помоћ да би се створиле личности заинтересовано за друштвену заједницу. Др Павао Брајша наглашава да je за правилан развој личности неопходна лубав и породична атмосфера. Породица je вишеструка и њено ментално здравле зависи од свих чланова трупе, јер психопатолошка личност утиче на друге чланове. Треба створити тип психолога који би се бавио овим проблемима и који би у групи стручњака заједно са правником, социологом, педагогом, водио раY групп стручњака заједно са правником, социологом, педагогом, водио рачуна да не доВе до порем ећаја породичне равнотеже. Милутин Арсић истине да треба водити рачуна о правној заштити породице, али и могућностима примене новог закона од којег много очекујелго. Има крајева где су обичаји врло значајни (на Косову) и о томе треба водити рачуна и закон прилагодити. Др Алојз Финжгар сматра да би требало избегавати принуду сада када се у свим другим друштвеним структурами говори о договарању, па треба и на овом плану ићи од породице према друштву а не од друштва према породици. Спајање социјалнополитичких и породилиоправннх прописа јесте врло тешко jep се сасвгш разликују; различит им je домен и приступ одређеном проблему и републике треба да одлуче да ли je то остварливо. Y Словенији се покушало, али без успеха. Мирјана Папа наводи да родители „сразмерно својим могућностима“ подижу своју децу и ми имамо потхрањену децу и ону која имају све зависно од економских могућности средине. Сви не могу имати исту основу, али би тремало омогућити праведан старт у животу. Марко Младеновић истине да се раније затворена породица отвора према друштву и правне норме треба ускладити са животом. Ар Алојз Финжгар се слаже да су предмет и метод породичног и социјалног законодавства различили, али се начела могу регулисатн и у породичном законодавству и ван aera. О новом друштвеном квалитету je тешко разговарати у старим, класичним, грађанским оквирима. Симпозијум je другог дана рада расправлао о браку и разводу брака са свим елементима везаним за ове проблеме. Ар Војислав Бакић, професор Правног факултета у Београду, у реферату: „ Правка концепцией брака", анализирао je досадашње дефиниције брака, нарочито новије, указујући на чињеницу да се у савременој теорији и законодавној пракси у одредби брака све вшпе уклучују и деца. Посебно je истакао да брак треба да оствари три цила: природни (нормалне сексуалне односе супруга и раБање и подизање деце), морални (узајамно помагање и разумевање) и друштвенн (брак није приватна ствар појединца, већ друштвена установа са одреЪеним задацима). Подвлачећи да се брак састоји из тири елемента (биолошког, психолошког и друштвеног) указао je да први представла садржину брака, други основу гьеговог настанка, a трећи признанье те лудске заједнице од стране друштва и услед тога императивност норми којима je друштво уреБује. Посебну пажњу посветио je питању односа брака и конкубината, указујући да je брак join увек друштвено потребна установа окренута ка будућности (раВању и подизању деце), предвиђена да траје, а да je ванбрачна заједница неорганизована, претежно заједница за задоволство, предвиђена да престане и да су сва досадашња искуства у вези са тзв. приватизациям брака негативна. Y погледу правне природе брака, излажући досадашња схватања о браку као уговру и као установи, проф. Бакић je заклучио: „Најприближннје je истини ... ако кажемо да je то један уговорни статус. Брак je, дакле, друштвена установа, уређена по правилу императивним нормама, у коју мушкарац и жена прнступају сагласнlш изјавама вола (уговором), уз суделовање представника јавне власти". На крају свог излаганьа залагао се да се брак као главки основ породице и у новом Законику заснива на начелима на којима се темели наше досадашње законодавство.