Анали Правног факултета у Београду

655

БЕЛЕШКЕ

Ар Милош Стеванов, професор Правног факултета у Новом Саду, третирајући исту тему: ~Правка концепција брагса“, посебно je истакао да „правы интерес друштва није, кад се ради о животној заједници мушкарца и жене, у друштвеном регулисању односа измеВу њих, него у стварању повезаног оквира за подизање деце која се из те животне заједнице раВају". Не би требало занемарихи постојање ванбрачне заједнице и требало би „ако се прихвати правно регулисање ванбрачне заједнице, поставити исте или бар приближно исте услове за настајање и брака и ванбрачне заједнице“. Анализирајући досадашње законодавство др Стеванов предлаже коректуре неких прописа, као и укидање неких који су превазиВени нашом друштвеном стварношћу. Др Мехмед Беговић, професор Правног факултета у Београду, рефератом; „Концепцща о разводу брагса у Законику о породици“ започео je врло занимљиву и актуелну дискусију. Залажући се за правичне прописе и за корекцију постојећих, професор Беговић сматра да, ипак, не треба тежити сувишној либерализацији од ко je су одустале и СССР и Француска, jep „закон треба поред осталог да делује и васпитно на граВане. Он не сме да својим прописима подстиче на разводе, него да их у разумној мери ограничава, да развод буде само као лек у случајевима кад брачна заједница промаши и заједнички живот постане неподношљив". Нови закон треба поступак за развод и све проблеме који су везани за гьега да усредсреди на једном месту и учини га „бољим и хуманијим", пошто je врло тешко и деликатно одлучивати о личним односима измеВу л>уди и њиховој слободи одлучивања. Ар Алојз Финжгар, професор Правног факултета у Л>убл>ани, у веома документованом реферату: „Концепцща развода брака у Законику о породици“, прегледом страног законодавства, судске праксе наших судова, и предлога Комисије за кодификацију породичног законодавства, нарочито je обратно пажњу на схватање „кривице" за развод брака. Ар Алија Силајџић, професор Правног факултета у Сарајеву, у реферату: „Концепцща о разводу брака у Законику о породици“ , поред анализе страних и наших досадашњих прописа, посветио je изузетну пажњу судској пракси, посебно у Републици Босни и Херцеговини. Истакао je да неповољан положа ј жене ко ja je још, у већини случајева, не само незапослена већ и без икакве стручне спреме, утиче на њену одлуку на развод брака, који, ма колико био неуспешан и тежак, представља материјалну и друштвену заштиту. Неповољан положај деце коју суд, по правилу, додељује мајди уз симболично издржавање које отац избегава да даје, треба побољшати интервенцијом друштва. Ар Мира Алинчић, професор Правног факултета у Загребу, у свом реферату: „Правка норма и одлука брачних другова да раскину брак", истакла je да слобода вол>е граВана ни приликом закључења брака није апсолутна, па не може бити ни приликом раскида брака. „Развод брака није само правый институт. То je и далекосежно друштвено питање, подједнако интересантно и стручњацима разних специјалности и сваком граВанину". Сва законодавства су либералнија када су у питању разводи бракова без деце, док покушавају да отежају развод када постоје деда. Матери] алии проблемы који настају због издржавања деде решавају се неповољно jep долази до рестриктивне оцене о потребама деде, с једне стране, и разумевања за могућност родитеља, са друге стране. А е ча не би била оштећена једино ако би породичну солидарност заменила друштвена солидарност. Педовољно су испитане друге последние развода брака на деду, које никако не треба занемарити. Поред досадашњих разлога за издржавање брачног друга после развода (неспособност за привреВивање), треба водити рачуна и о тешкоВама запослења. Важно je и налажење могуВности за стварно разрешавање стамбених односа, а не само фармално. Аискусија, у којој су учествовали др Павао Брајша, др Александра Бурановић, др Михаила Митић и др Милан Босанац, и писмени прилог др Мирјане Јовановић, показала je да решења која су браку и разводу брака