Анали Правног факултета у Београду

656

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дата у нашем досадашњем законодавству није потребно битно мењати, већ их треба престилизовати и више водити рачуна о стварним, а не само формалним решенима. Судска пракса која je пажливо проучена и праћена, указала je на неповолне друштвене (не само материјалне) последиде развода бракова са дедом, које треба посебно третирати. Ар Ана Прокоп, професор Правног факултета у Загребу, у реферату: „Граница аутономиј с родите/ъског права у Загсонику п novoduuu“ , исхают je да je „родителско право скуп дужности и права која припадају родитељима над ниховом по правилу малолетном дедом и који те дужности врше у интересу те своје деде". Међутим, друштвена заједница мора да интервенише у случајевима када су иытереси деде угрожени, али само када то закон изричито предвиВа. Будући орган за заштиту породице требало би да преузме на себе бригу о саветовању и опомени несавесних родитеља, ограничењу па и одузимању њихових права тамо где се ова мера покаже не само као потребна веВ и неопходна. „Данае смо у ситуации да родителу признано његово родителско право у његовом целокупном садржају, али само тако душ док га он врши у интересу детета". Славко Рупел, судија Окружног суда у Љублани, посветио je свој реферат: „Правки проблема у вези са вештачком инсеминацијом“ , једном посебном питању које би требало- да наВе своје место у новом законодавству. Поред професионалне одговорности лекара, постоји и шгтање брачности тако рођеног детета, доказивања очинства, наследник права и низа других, нових, правних питања, које не би требало решавати аналогијом или их остављати законскн нерегулисана. Нови законик о породици би требало да наВе места и за, данас, појединачне случајеве који Be, као и у другим землама, сутра бити бројни. Ар Михаила МитиЩ професор Правног факултета у Нишу, у реферату: „Концепцией установе усвојења у Загсонику о породици", залагао се за што пшра законска' решења, са великим могуйностима варијација, да би се подстакло и омогућило усвајање деде која су без родитеља или коју су родители напустили. Нераскидиво и трајно усвојење би требало изједначити са природнгш односом родители деда, у коме усвојеници не би имали само дужности веВ и родителска права, и непотпуно раскидиво усвојење које би имало извесна ограничена у питању презимена, наслеБивања и другог. Ар Миле Хаци Василев, професор Правног факултета у Скопу, у реферату: „Концепција института усвојења у Загсонигсу о породици", залагао се такоВе - за двгГоблика усвбјењаУ потггуно и непотпуно. ТРодёВи рачуна и о другим елементима, сем материјалног, предлаже да се потггуно усвојење законски дозволп само брачшш паровпма, док сва лица могу непотпуним усвојењем узети дете. Разлика би постојала и у начину воБења детета у матичним кгьигама, вези са природним родителима и наследству. „Наш будуВи закон треба да пружи лудима те две могуВности, a усвојиоцима и родителима деде треба оставите да одлуче на коју ће варијанту усвојења иВи". Ар Ана Михановић, професор Правног факултета у Загребу, у реферату; „Концепција установе усвојења у Загсонигсу о породици", сматра да je нераскиДивсг(тготпуно7 усвоЈење имитација правног роднтелског односа док je раскидиво усвојење формално-правни акт који се може измените. Потпуно усвојене треба предвидети за деду без родитела или родитела који не извршавају своје дужности, и то врло малу, од 2—4 године, да би се потпуно навиклн на родителе. Што се тиче личности усвојитела, не треба настојати да то могу бити само брачни другови, али се треба залагати да то буду лица од 3(7—50 година старости, да би се омогуВило несметано подизање детета. Не треба ставлати ограничена за сроднике који су најпозванији да поднжу деду својих блиских роБака. Раскидиво усвојене би се, у тајном поступку, склапало код надлежних органа. Дискутанти: Драго/ла Цвстгсовић, др Маргсо Младеновић, Миленгсо Хараћ, Мирјана Папо, др Александра Бурановић залагади су се за прихва-