Анали Правног факултета у Београду

10

ЛНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

робе на домаћем и страной тржишту, подела рада, специјализација, итд. И у овом раду, као и у о ним раније анализираним, говори се о томе да ће се друштвено договарање јављати не само између заинтересованих привредних предузећа већ и између самоорганизоване (удружене) привреде као целине и најпшрих друштвено-политичких заједница, синдиката и слично, и да ће се исто тако стално јављати потреба да се усклађују и на самоуправно] основи споразумно решавају разноврсни проблеми који се јављају у интегрисаној привреди, тачније, између појединих већ интегрисаних производних комплекса, групације, грана, заједница, пословних удружена, итд. ( 16 ). То су управо они випш облици интеграције у привреди о којима смо нешто раније говорили. IV Досадашње искуство које je стечено у вези са делатношћу асоцијаинј a радних организација као што су коморе, пословна удружена, интересно заједнице, производне кооперације, итд. показује да су њихове акције и пословање још увек у почетном стадијуму развоја и да се њихова активпост ограничава на врло узак круг заједничких делатности. Зато ce очекује да би се, на пример, усвајањем и практичном применом Нацрта Општег самоуправног договора, који je недавно била припремила Републичка привредна комора СР Србије, створила могућност „за комплексну и свеобухватну сарадњу радних организација не само у области пласмана, реализахшје производи и набавке снровина, већ исто тако и у области организована производив (специјализацнја, кооперација), као и планова и програма развоја". Све би ово требало да омогући випш степей интеграције, о чему смо већ говорили нешто раније. Унутрашна организација у оквиру оваквих институционално организованих и већ интегрисаних целина била би изведена самоорганизованем радних организација, и то „без утицаја етатистичких структура“, а ефикасност њиховог послована требало би да буде резултат њиховог заједничког планпрања, и међусобног повезивана на бази робноновчаних односа ( 17 ). Сада се поставља питане како ће функционисати и какие ће резултате дати овакав виши шшо интеграције привреде. Аутори који су писали о овоме питану и који се залажу за овакав виши ниво интеграције у нашој привреди с правом сматрају да су наша знана о том нивоу само-организована привреде данас још увек само у сфери хипотеза које се .заснивају „много вшпе на логици процеса него на стечештм искуствима", што нас управо и обавезује на опрезност у доношену закључака и предлагању одређених мера у овој области. Баш с обзиром да све ово, методе организована, које полазе „одозго", како подвлачн исти аутор, имаће у погледу интеграције привреде „и даље значајну улогу и представљаће основни облик координације и усмеравана. Y тој структури посебан утица] поред другитвено-политичких заједница имају комаре и синдикаты.

(16) Душан Чкребић, Жпворад Гребенаревић, исто, с, 287, 288.

(IV) Милош Самарџнја, исто, с. 115, 117, 118.