Анали Правног факултета у Београду

9

ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И ИТЕГРАЦИЈА ПРИВРЕДЕ

прописи које je доносио цитираыи законски текст предвиђали доста детально начин избора радничких савета ових удружена, као и њихова права и функдије. Виша привредна удружења о којима смо малопре говорили нису, додугпе, у посебним условима који су онда владали, имала прилике да се афирмишу, али ни данаипьи „постојећи самоуправни и координирајући механизми у привреди коморе, пословна удружења, интересне заједнице, здружена предузећа, комбтати и ел.”, како нас обавештава исти аутор, нису joui у тој мери изграђени, да би могли са успехом сами обављати функције координације и усмеравања и да би могли са успехом решавати постојеће противречности у привреди. И тако ови механизми, од којих неки постоје по десет, па и петнаест и више година, join не могу са задовољавајућим успехом да врше своје функције које су им биле својевремено намењене, због чега се сада констатује да за успешно обављање и подстицање процеса координације, усмеравања и ефикасног решавања постојећих противречности у привреди и „изграђивање услова за самоорганизовано деловање привреде нису доводит само напори унутар привреде и љених асоцијација, већ су неопходне и организоване акцнје и ангажовање свих друштвено-политичких фактора, као и активна оријентација постојеће државне структуре на сужавање сопствених регулативних функшгја” ( 15 ). Аутор, дакле, констатује да ни после толико година разна пословна удружења, коморе, интересне заједнице, комбината, итд. не успевају да реше битне задатке због којих су створени, па због тога пледира да им разни друштвено-политички фактори пруже потребну помоћ, а ипак нешто доцније, када говори о основним облшщма самоорганизовања привреде, опет помшье сва ова тела и асоцијације. А уз све то, као што je напред речено, предлаже сужавагье регулативних функција државе, мада je пре тога дошао до закључка да за „самоорганизовано деловање привреде нису довољни само напори унутар привреде и њених асохргјација ... ”, већ да je ту неопходна помоћ и ангажовање свих друштвено-политичких фактора, дакле, implicite и државних органа. Контрадикција или бар очигледна нелогичност у целој конструкцији je евидентна. Y једном другом раду срећемо дал>а објашњења о томе како треба да се развија самоорганизовање у привреди и шта оно све треба да обухвати. Аутори овог рада Чкребић и ГребенаревиВ констатују да je „основни предуслов да привреда овлада свим производним, финансијским и прометним токовима процеса репродукције ... њено самоорганизовање на бази самоуправл,ања". То самоорганизовање би требало да се развија путем усавршавања постојећих облика (комбината, здружених предузећа, пословних удружења, пословних и интересних заједница, итд.) или, пак, формирањем и изграБивањем нових облика (заједничка предузећа, базенски и грански производни комплекси, велики техничко-економски системи, и слично). Сви ови облнци самоорганизовања привреде стварају се зато да би се споразумно решавали заједнички проблеми као што су: изучавање производње и тржишта, планирање и програмирање текуће производње и проширене репродукције, заједничка набавка сировина и полуфабриката и пласман

(is) Душан Чкребић, исто, с. 122, 122.