Анали Правног факултета у Београду

12

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

собности непосредних произвођача, истовремено, на одреВеном степену, доводи до тога да се код низа предузеВа или трупа радника и стручвьака у разним привредним организацијама јављају отпори у погледу повезивања и разноврсних видова сарадње са другим предузећима или групама предузећа. Овакви отпори су резултат деловања разних фактора и могу бити, између осталога, проузроковани жљеом да се за „сопствено" гфедузеће очувају извесна преимућства и обезбеде извесне привилегије и материјалне и друге користи ко je би биле умањене или доведене у питање ако би дошло до разних видова интегрисања са другим одговарајуВим предузећима. Тако се интереси „сопственог" предузе&а стављају изнад интереса заједнице, исто као што се у неким другим случајевима интереси једне групе предузеВа, која су ступила у неко пословно или слично удружење и тако за себе обезбедила на рачун других предузеВа или читаве заједнице одре Вене монополистичке позиције, могу ставити изнад интереса свих других приврдених организадија и читавог друштва. Било би илузорно очекиватн да би сва привредна предузеВа и сви одговарају&и фактори у њима укључујући ту и чланове радничких савета, у условима деловања робноновчаних односа, када сви колективи као целина и сви њихови чланови појединачно настоје да послују под што повол>нијим условима и да остваре што боље резултате и, наравно, што веВи доходах имали толико истанчана схватања о значају и улози заједнице, толико много етичких принципа и филантропских осе&ања, толико много свести о томе да интереси друштва или бар читаве групације предузеВа, једне веВ створене или будуВе асоцијације произвођача треба да буду изнад непосредних интереса самог предузеВа. Не једном се догодило да неки колективи нису били у стању да схвате да би чак и они сами имали директних користи од одреВених облика повезивања и пословне сарадње са другим сличним предузеВима. Y таквој ситуацији, када равна предузеВа или групе предузеВа, или зато што не уочавају користи које би имала од сарадње и разних видова пословног повезивања и интегрисања са другим предузеВима или групама предузеВа, или пак зато што из својих егоистичких, уских и чак једне врсте „ситносопственичких” или цеховских интереса желе да и дал>е устрају и остану на разним својим аутаркистичким позицијама, када желе да и даље представљају затворене целине које тако себично штите својс интересе, свој монопол и своје непосредне користи, а не увиВају или не желе да увиде веВе користи које би и они сами и заједница имали од интеграције, не видимо никаквих озбшышх разлога зашто држава не би у таквим околностима интервенисала и на одређен начин допринела томе да поједине привредне организације или групе привредних организација предуз.му адекватне мере у вези са реализовањем извесних потеза у оквнру интеграције. Малопре смо цитирали мишљења неких аутора који су се, с једне стране, залагали за то да се стварају велике интеграционе целине које би постелено преузимале извесне функције државних органа, али који су, не могавши да заобиђу нужност интервенције државе у вези са оваквим интеграционим процесима, дошли у једну врсту contradictio in adjecto предлажуВи да управо сама држава, чије функције треба да преузимају такве интеграције, обезбеди ауторитет и гарантује чак законску снагу и поштовагье и важност