Анали Правног факултета у Београду

150

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Међутим, они су, истовремено, уочили и опасност која прети од аналогије. Пошто je совјетска судска пракса, нарочито једно време, била веома богата у примени аналоги] е, тако нетто није могло остати неуочено. Посебна опасност од ње се огледа у великим могућностима злоупотреба, којих je свакако доста било у раду њихових правосудних и администратгшних органа. Чудно je да су совјетски теоретичари појаву ових злоупотреба сваливали на „буржоаско” схватање кривичног права и пробуржоаске елементе ко] и су наводно били прокријумчарени у њихове правосудие ннституције, као што су и појаву криминалитета објашњавали „капиталистичким заокружењем” (Стаљинова концепција) ( 6 ). 2, Y нашој послератној теорији. Y нашој послератној правној теорији, у време када je наше кривично законодавство познавало законску аналогију, настојало се да се да теоријска основа оваквом законском решету, па су у склону тога поред већ неких истакнутих аргумената, дати и нови. Битно je истаћи да се и ова аргументација углавном односи на аналогију у ужем смислу (у ствари, само на законску), иако се она може у одговарајућем обиму и значењу прихватити и за analogia inter lege. Први разлог који се истицао у прилог постојања аналогије у нашем кривичном праву, био je већ у совјетској теорији истакнути аргумент: немогућност да законодавац обухвати кривичноправном нормом све случајеве који могу бита кривичноправно интересантни, па je, пошто то потребе заштите државноправног поретка налажу, неопходна и аналогија у кривичиом праву, као средство проширивања важења кривичноправне норме. „Ycßajame аналогије у позитивном Кривичном законику - Опћи дио имало je своје политичко оправдање. Y врнјеме доношења тог закона нисмо још имали потпуни систем нашим законодавством предвиђених кривичних дјела. Само поједине групе кривичних дјела бите су предвиЬене у неким посебним законима, док су за многа друга кривична дјела вриједила правна правила из пријашњег законодавства. Крај такве ситуације било je схватљиво и оправдано, да се примјени аналогије даде мјеста у кривичном праву, ш je она и по позитивном закону имала знача] изузетка...” ( 7 ). Зато се она код нас звала и „техничком аналогијом”. Истакли бисмо још један правнополитички и правнотехнички разлог. Наиме, формирањем, нарочито после социјалистичких револуција па и социјалистичке револуције код нас, нових држава са до тада недовољно испитаним политичкиы а нарочито оних са новим друштвеним уређењем, какав je случај био и са нашем новом државом, јавила се потреба потпуне заштите и на кривичноправном плану тих нових, још недовољно познатих, неиспитаних и неизграђених, друштвено-политичких односа, па су се они морали и паушално заштитити. Y почетку није било потпуно јасно које све друштвене односе треба регулисати квивичним правом, а ако се то делимично и знало, није било одмах јасно са ко] ом потпуношћу и уопште како их кривичноправно регулисати. Са друге стране, нове друштвено-политичке односе je бито неопходно нешто интензивније заштитити, пошто je нови друштвени поредак био још у повоју. Те нове односе je требало по сваку

(6) С. А. Голунски и М. С. Строгович, у пом. дело, стр. 229.

(I) Ф. Фрол, „Образложење предлога Кривичног законика". Архив 1951, бр. 1, стр, 6.