Анали Правног факултета у Београду

152

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

e) Пајзад, могуће je да кривични закон познаје законску или и законску и правку аналогију као општи институт. На први начин je својевремено поступило совјетско кривично законодавство, а на друга новела фаншстичког Кривичног закона из 1935. 1. Законска и правка аналогија у немачком кривичном праву. Успостављањем националсоиијалистичког режима у Немачкој почело се у немачким правничким круговима, а и ван њих, много да расправља о потребама реформисања кривичног законодавства. Националсоцијалиста су хтели да по сваку цену обезбеде такво кривично законодавство ко je ће одговарати интересима заштите националсоцијалистичке државе. Као последица таквих идеја, тенденција и потреба, долази до уво Вења аналогије у ужем смислу у кривично право Немачке. Закон о изменама Кривичног законика од 28. VI 1935. г. у пар. 2 се одређује, да ће се казнити свако ко учини дело ко je je закон прогласио кажвьивим или које према основном духу неког кривичног закона и здравом схватању народа заслужује казну. За случај да извесно дело (Tat) није предвиђено у кривичном закону као кривично и кажньиво, на гьеговог учиниоца ће се применити казна из оног прописа кривичног закона, чија се основна мисао подудара са тим делом. Овде je, према томе, реч о делу које није описано ни у једном закону, а према основном духу (Grundgedanken) и здравом народном схватању (Volksgedanken) заслужује да његов учинилац буде кажњен. Међутим, нигде у закону није речено када je то схватање „здраво” и како треба да се „утврди”. „То je онда заиста crimen stellionatus ССС из године 1532. redivivum, jeдан novum, који je револтнрао правничкн менталитет...” ( 10 ). Као што ce примећује, фашистичко немачко кривично законодавство je, овом новелом, увело не само законску већ и правку аналогију, чиме je дало одрешене руке судовима и административним органима у одређнвању кажњивих дела. Основни дух закона и здраво народно схватање су веома широки појмови, под ко je су се практично могле да подведу све радне које су на било који начин угрожавале државни националсоцијалистички поредак. Напоменули смо да je реакдија на овакво решење била веома оштра, па je питање ове новеле дошло чак пред највиши међународни форум, пред Друштво народа, односно пред Стални суд меВународне правде у Хагу, који jy je као законско решење одбацио. 2. Законска аналогија у совјетском кривичном праву. Инспирисано већ наведеним друштвено-политичким разлозима што пуннје кривичноправне заштите младог социјалистичког друштва, совјетско кривично законодавство je 1926. г., кроз чл. 6. и 16. КЗ РСФСР, који je ступио на снагу 1. I 1927. г., увео законску аналогију. Иде ј на основа за увоЬиье аналогаје у совјетско кривично законодавство била je концепција о могућности кажњавања искључиво на основу субјективних критеријума. По тој концепцији, ако то потребе налажу, мо-

ре) М. Доленц, „Питање аналогаје у кривичном праву пред Сталшш судом за меЬународно право у Хату'", Мјесечник, бр. 12/1936, стр. 541. О свему овоме видети још и; Ј. Ку;Ш, »Nullum crimen sine poena«. ПравосуЪе, бр. s—B/1936; И. Политео, »Nihil sine lege«, ПравосуВе, бр. 3/1936; Е. Чимић, »Nullum crimen sine poenta«, Правосуђе, бр. 2/1936. Наши предратни правницп су се доста акгажовалн у борбн против продора оваквих схватања у кривично право и науку кривичног права.