Анали Правног факултета у Београду

153

ПРИЛОЗИ

гуће je „закон оставити по страни” и судити по целисходности (Вишински) С 11 )Чл. 16. КЗ РСФСР je гласно; „Ако неко друштвено опасно дело није директно предвиВено овим Закоником, онда се основы и границе одговорности за њ одређују према оним члановима Законика који предвиђају најсличнија по врсти кривична дела”. Произлази да je совјетско кривично законодавство познавало само законску аналогију, с тим што je оно доста проширује одредбом по којој je могуће аналогизирање с обзиром на најсличније по враги кривично дело, тако да се ова начелно законска аналога ja у знатно j мери приближава некој аналогији partialis iuris. Има схватања ( 12 ) да je совјетско кривично законодавство тога времена познавало правну аналогију. Она се позивају на одредбу чл. 58. КЗ РСФСР, по којој je било могуће позвати на кривичну одговорност и лице које није изврпшло конкретно дело, али које се јавља као друштвено опасно због своје раније кривичне делатности или због својих веза са „кривичном средином”. Мислнмо, меВутим, да није правилно изједначавати ову ситуацију са правном аналогијом. Овде се не ради о аналогном већ на изричити начин предвиВеном облику кривичне одговорности. Признајемо, са друге стране, да je понекад тешко направит разлику између законске и правне аналогије (посебно ако имамо у виду одредбу чл. 16. поменутог Закона), пошто се и при примени законске аналогије свакако имају у виду Не само посебни већ и општи принципи кривичног права. Једино у томе смислу би могла да буде дискутабилна и одредба чл. 16. КЗ РСФСР. Аналогија je у совјетском кривичном праву постојала веома дуго г дуто чак и за хьихове прилике све до 1958. г. Тек у Основима кривичног законодавства СССР и савезних република, од 25. XII 1958. г. укида се овај институт, а то ће доћи до изражаја и у кривичним законицима појединих република, као на пример у КЗ РСФСР од 1960. г. Основе су и даље задржале матер иј алии појам кривичног дела, као дела које je друштвено опасно, али истовремено постојање кривичног дела везује за његову одреВеност у закону. Нови закон чак налази за потребно да принцип легалитета нагласи на многим местима, а посебно када говори о основима кривичне одговорности (чл. 3) и о појму кривичног дела (чл. 7). Да ли je било оправдано овако дуто задржати аналогију у кривичном праву посебно je питаьье и везано je за ошпте друштвене и политичке услове совјетског друштва. Као својевремено у немачко, и увоВење аналогије у совјетско кривично законодавство je наишло на оштру реакцију у правној науци. За совјетско кривично право карактеристично je и то да je, и у погледу увоВења аналогије у кривично право, извршило знатан утицај на кривична законодавства неких других социјалистичких земал>а. Тешко нам je рећи колико су практичне, правнополитичке потребе, а колико утицаји совјетског кривичног законодавства условили увоВење законске аналогиje и у наше послератно кривично захсонодавство. Аналогно утицају и на

(и) Н. Срзентић, Предговор преводу КЗ РСФСР, од 27. X 1960, Београд, 1963, стр. I—II.

(12) Пом. рад. Исти аутор je у Предговору преводу совјетских кривичних закона из-1958. заступао став да совјетско кривично право познаје законску аналогију.