Анали Правног факултета у Београду

154

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

.другим странама (на пример, у економском животу, администрацији и сл.), претпостављамо да je ухицај и код нас, и у погледу аналоги]е у кривичном праву могао, поред наведених правнополитичких момената, да буде знатан. 3. Законска аналоги] а у нашем послерахном кривичном праву. Yboдећи analogia legis у наше послератно кривично право, Општи део Кривичног законика, од 4. XII 1947. г. („Службени лист ФНРЈ”, бр. 106 од 13. децембра 1947) je њу поставио као средство за решавање изузетних случајева у којима може доћи до сукоба између материјалне садржине кривичног дела и његовог формалног одређивања, између друштвене опасности и одређености кривичног дела и прописаности казне у закону. „Услед сложености, покретљивости и непрекидног развоја друштвених односа и различитих облика и разноврсне јачине у друштвено опасним делатностима могу се десити изузетне појаве несклада, неподударања оног што у датом моменту представла друштвену опасност и кривичног дела како je оно одреЬено у закону”. ( 13 ) Аналогија, као један од видова односа материјалне садржине и законске одређености кривичног дела поред института незнатне друштвене опасности (чл. 5, ст. 1) и института (али сад специјализованог) друштвене опасности ко] a je до правоснажности пресуде услед измезьених друштвених околности нестала (дело je „изгубило друштвено опасни значај", чл. 5, ст. 2), фигурира у овом законском тексту (чл. 5, ст. 3) у поглављу о кривично ј одговорности. Закон каже; „За оно друштвено опасно дело које, иако није изричито одрећено у закону, по сличности својих обележја одговара кривичном делу које je у закону изричито одреЬено, постоји кривична одговорност. Y таквом случају основы одговорности и границе кажњивости утврВују се по прописима за оно кривично дело према чијим je обележјима установлена кривична одговорност". Према томе, нормира се законска аналогија. Y поменутом Коментару уз текст овог Закона стоји да „супротност између садржаја кривичног дела (његове друштвене опасности) и законске форме у којој се тај садржај изражава, појављује се отуд, што су кривична дела по начину и предмету извршења, као и околности у којима су учшьена, толико различита да их je немогућг потпуно адекватно, са свима магье битним обележјима и појединостима директно изразитн у одговарајућем законском пропису. Форма je у том случају ужа од садржаја. Иытереси народне заједнице и учвршћења законитости захтевају да се учиниоци таквих кртгвичних дела кажњавају" ( 14 ). Законска аналогнја важила je и постојала у нашем кривичном закоыодавству све до доношења (садашњег) КЗ (1951). О примени аналогије у пракси наших судова тога времена ми се нисмо могли ближе упознати. 4. Аналогија inter lege у нашем садашњем кривичном праву. Кривични законнк од 2. 111 1951 г. (ступа на снагу 1. VII 1951) je укинуо законску аналогију у нашем кривичном законодавству. Она je у новнм друштвеним условима и услед развоја кривичног законодавства изгубила смисао постојања у новом кривичноправном систему.

(13) „Коментар Општег дела Кривичног законика", под општом редакцијом М. Пијаде, Београд, 1948, стр. 29—30.

(14) „Коментар Општег дела Кривичног закона", под општом редакцијом М. Пијаде, Београд, 1948, стр. 29—30.