Анали Правног факултета у Београду

157

ПРИЛОЗИ

погледу основа који искључују кривично дело и кривичну одговорност, б) у погледу основа који искључују кажњивост или служе за одмеравање казне, и ц) у погледу свих оних околности које стварају повољну ситуацнју за окривљеног ( 16 ). Н. Срзентић иA. Стајић ( 17 ) сматрају да би се правила о утицају личних свој става, односа и околности на постојање кривичне одговорности, предвиђена у чл. 22, ст. 3 КЗ, ко ja се изричито односе само на подстрекаче и помагаче, могла путем аналогије (очигледно законске) применити и на организаторе злочиначких удружења. И овде би било занимливо испитати да ли судска прайса примењује у неким ситуацијама и аналогају у ужем смислу (законску). Чини се да je на такве ситуације могуће наићи.

Станка Пихлер

(is) Ј. Таховий, „Коментар Кривичног законика", Београд, 19о2, стр. 9—lo.

(и) Н. Срзентий А. Стајић, „Кривично право ФНРЈ", Београд, 1961, стр. 260.