Анали Правног факултета у Београду

159

ДИСКУСША

носима СРБиХ („Службени гласник СРБиХ", бр. 24/67. и 36/69), с хим шхо овај Закон изричихо у чл. I а , забрањује заснивање радног односа само између брачних другова, шхо значи да je из уже породице послодавца изузех брачни друг. Према хоме, сродшщи (рођаци), обухвахајући овде и најближе сроднике, могу међусобно засниватн радни однос у обласхи запошљавања код. привахних послодавада, односно лида која по закону моху да употребљавају допунски рад других лица, уколико законом не би било друкчије одреВено, односно не би предвиВао одсхупање за одре Вене ближе сроднике забрану успостављања радног односа измеВу н>их. II Друга сихуација, у којој се може посхавихи пнтатье сродсхва код заснивања радног односа уопшхе, хакоБе заслужу] е да се размохри и ухврди: да ли сродство (до одреВеног степена сродничких веза) само по себи, правно искључује могућност ступања радника на рад у радну шли коју другу организацију (и код органа) у којој се већ налазе радници који су у сродничким односима са тим радником. Ако може, онда би то значило да je радни однос уопшхе неспојив са сродничким односом (до одреВеног степена сродства). Но, одмах се поствља питање да ли je то у складу са Уставом и нашим важећим радним законодавством, које je прво позвано да одреВује услове, као и сметње за ступање на рад у радну организацију, односно за заснивање радног односа. Аа ли, у одсуству изричитих законских прогшса, радне заједнице у радним организацијама (и органима) могу својим општим актом (правилхшком) да нормирају да je сродство до одреВеног степена сметња за ступање на рад у радну организацнју? Укратко, да ли не би такве одредбе из општег акта радне организације биле противуставне и противзаконите? По једном мшпљењу, одредбе из општег акта радне организације које би забрањивале пријем на рад радника у радну организацију, чнји су ближи сродници већ запошљени у тој радној организацијн, нису противуставне и противзаконите. Ово мишљење прихвата и Уставни суд Југославије у својој Одлуци о оцени уставности и законитости Правилника о радним односима Радио-телевизије Београд —• У. бр. 340/69. од 13. V 1970. („Службени лист СФРЈ”, бр. 29/70), која нешто скраВено гласи: „Привременом одлуком, коју je Савет Радио-телевизије Београд донео 9. децембра 1968. године, предвиВено je да се у Радио-телевнзији Београд „не могу примати радници чији роВаци већ раде у Радио-телевизијн Београд“ (тачка 1). Изузетно од такве забранё, према одредбама тачке 2. Одлуке на рад у Радио-телевизији Београд „могу се примати само радници високе стручности", а Одлука се „не примењује ни приликом примања радника за радна места домара и чистачица предајника емисионих просторија и веза“. „У току поступка, Савет Радио-телевизије Београд донео je Правилншс о радним односима, чиме je Привремена одлука престала да важи. Суд je своје разматрање и оцењивање уставности и законитости пренео на