Анали Правног факултета у Београду

161

ДИ СКУСИ JA

види да не могу ступатн у радне односе брачни другови, родитељи и деца или друти тачно одреВени блиски сродници. Овом се нормом не могу правити изузеци у корист посебних категорија запошљених, осим у оним радним јединицама у којима се објективно не може на друга начин обезбедити одговарајућа делатност односно служба (издвојени малн погони и сл.). 2) Укида се одредба плана 3. став 3. Правилника о радним односима Радио-телевизије Београд, у делу којим се од забране упошљавања сродника у Радио-телевизији Београд изузимају „изузетно афирмисани радници високосхручних квалитеха“." 111 Насупрот овом схватању, чини се, да би се могло бранити гледиште да je чл. 3. Правилника о радним односима Радио-телевизије Београд противуставан и противзаконит и то из следећих разлога: 1) Противуставан je зато што je у директној супротности са основшш, начелним поставкама Устава СФРЈ о новој улози и положају човека у нашем социјалистичком самоуправном друштву (Основна начела Уводног дела, под 11, Устава). Наиме, полазећи од тога да су друштвено-економски односи опредељени пре свега самим положајем, улогом и правима радног човека, истине се да човек може бити Слободан и економски обезбеђен само у заједници слободних и равноправних произвођача и стваралаца чији рад служи искључиво задовољењу њихових личних и заједничких потреба. Отуда, друштвено-економско уређење Југославије треба у првом реду да штити и обезбеђује слободу рада човека, односно његово право на рад и друга права и интересе који произилазе из удруженог рада, слободу од експлоатације и самовол>е; право да ужива плодове свога рада по начелу: „Свако према способностима свакоме према његовом раду”; право да се радни човек развија и подиже свој друштвени, културни и материјални положај сагласно друштвено-економском развоју и могућностима земље. У складу с тим, и право на рад има у нас посебан и шири друштвено-политички и правни значај и вредност. Управо, ово право треба да обезбеди остварење нове улоге и новог положаја радног човека. То je једно од најосновнијих личних права радног човека у изградњи новог друштва и јемство за уживање других личних права човека и произвођача, јемство слободе људи, слободне инициативе и личног опредељења човека у животу, јемство за пуно и несметано уживање права на самоуправљање радних л>уди и права на плодове свога рада. С друге стране, право на рад има и заштити значај за наше радне људе, с обзиром да у нашим условима радне заједниде у оквиру радне организације самостално решавају питања из области рада и радних односа, у првом реду о приступању радника радио ј организацији. Из оваквог значаја права на рад за положај радног човека излази јасно и обавеза односно одговорност не само друштвене заједниде него и радних организација да омогуће што несметаније остваривање и уживање