Анали Правног факултета у Београду

162

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

права на рад радног човека. То потврВују и основне уставне поставке о једнакости права, дужности и одговорности радних људи у складу с јединственом уставношћу и законихошћу, као јединих носилаца друштвеног рада и управљања, о солидарности и сарадњи радних људи и радних организација, о економској и согшјалној сигурности човека, о обавези радних организација и друштвено-политичких заједнида да омогуће и штите друштвени и економски положа] радног човека. Изнели смо ово неколико основннх ставова из Уводног дела Устава СФРЈ о положају човека и значају права на рад за овај положа], да бисмо истакли полазну основу у расправљању питања уставности и законитости чл. 3. Правилника о радним односима РТБ. Што се тиче самог права на рад, Устав СФРЈ у чл. 36. садржи посебне одредбе о овом праву. Са аспекта ових уставних норми, не би се никако могла бранити забрана пријема на рад радника у РТБ. Jep, у чл. 36, се зајемчује право на рад и слобода рада (став 1), а затим се, поред осталог, иормира да свако слободно бира своје занимање и запошљавање (став 3) и да су сваком грађанину под подједнаким условима доступни свако радио место и свака функција у друштву (став 5). Аодајмо томе чл. 33. Устава СФРЈ који истиче да су грађани једнаки у правима и дужностима, без обзира на разлике у народности, раси, вероисповести, полу, језику, обраили друштвеном положају, као и чл. 70. Устава који предвиВа да се слободе и права зајемчени Уставом не могу одузети нити ограничили да се остварују на основу самог Устава и да им се обезбеВује судска заштита. Једино се начин остваривања појединих слобода и права може прописивати само законом, и то само кад je ово Уставом предвиВено или кад je неопходно за њихово остваривање. Према томе, из наведених уставних одредаба, начелно излази да би свака одредба сличне садржине оној из чл. 3. Правилника о радним односима (раније одлуке) РТБ представљала ограничена или укидање, односно одузимање уставног права на рад одреВеној групи граВана, стављајући их у неједнаки и неравноправии положа] према осталим траБанима у остваривању и уживању зајемченог права на запошљавање. Отуда, свака таква одредба вреВала би основна уставна права и слободе човека и граВанина, за које Устав (чл. 32) каже да су „неотуВиви део и израз социјалистичких и демократских односа заштићених овим Уставом у којнма се човек ослобаВа сваке експлоатације и самовоље и лнчним и удруженим радом ствара услове за свестрани развитак и слободно изражавање и заштиту своје личности и за остваривање људског достојанства". Укратко, таква једна одредба би негирала онај положа] човека и граВанина у нашем друштву који начелно поставља и чији разво] усмерава Устав. 2) Одредба чл. 3. Правилника о радним односима (раније Одлука) РТБ je и противзаконита. Наиме, сагласно напред наведеним по нашем радном законодавству сродство, у принципу, није сметња за засниваие радног односа, т]. за ступање на рад у радну или другу организацију односно установу. Отуда, меВу условима, како ошптим тако и посебним, за заснивагье радног односа не може се наћи у нашим равноправним прописима као услов да лице које жели да ступи у одређену организацију није у сродству (ближем сродству) са неким од већ запослених