Анали Правног факултета у Београду

164

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стављање извесних хијерахијско-старешинских односа између тих радника (нпр., да један радник буде старешина или руководилац другом раднику блиском сроднику у одсеку, оделењу или сектору). Основни закон о радним односима не садржи одредбе које би забрањивале хакве ситуације, мада није искључена могућност да пссебан закон због специфичног друштвеног, економског и политичког значаја службе предвиди и таква ограниченна. Но, ни гада се не би радило о повреди права на рад, о забрани или ускраћивању права запопхљавања сродника и њихово ступање у радни однос у одређеној установи, већ о једној унутрашњој организационо-функдионалној мери која се уводи ради правилног рада одређених служби или установа, тј. није реч о деком посебном услову за ступање у радну организацију, за заснивање радног односа већ само о сметњи за одређене функцпоналне или „службеничке” односе у самом процесу рада између сродника који су у радном односу у истој радној организацији. Према томе, таква једна мера могла би се прихватити и за унутрашгье функдионалне односе у РТБ, уколико би она била потребна и оправдана, и због тога предвиђена у ошптем акту ове установе. Мислимо да она не би била противуставна и противзаконита. 3) Да закључимо. По нашем мишљењу, са уставно-правног гледишта чл 3. Правилника о радним односима (раније прнвремена одлука) РТБ да се не могу примати радниди чији блиски сродници (до одређеног степена) већ раде у овој установи, јесте противуставна противзаконита. Оно чему тежи РТБ може се постићн одређеном конкретном и реалном кадровском политиком у погледу пријема на рад и развијањем унутрашњих међусобних односа у оквиру установе, на погодан начин и у одређеној форми, дакле, не општом нормой, jep je то најједноставније, већ путем конкретне акције у спровођењу конкретне кадровске политике. Са ове позиције гледано, требало би у сваком конкретном случају пријема ближих сродника у РТБ ценити да ли би сродство могло да представља сметььу за правилан и ефикасан рад установе, односно да ли би ангажовање сродника у конкретно) ситуацији и за одређено радио место било оправдано и рационално. Значи, реч je о целисходности и оправданости конкретне одлуке о пријему на рад сродника. С друге стране, треба имати у виду у расправљању питања сродства као сметње за ступање у радни однос следеђе. Радна заједница самостално и слободно одлучује о пријему радника на рад у радну организацију, под условима утврђеним у закону и ошптем акту радне организације (чл. 20, став 2. Основног закона о радним односима). Међутим, ово право самоуправног и самосталног конкретног одлучивања о пријему на рад од стране радне заједнице не би требало и не може се изједначавати са салгоуправним нормативным правом радне заједнице да својим општим актом ретулише посебне услове за пријем радника на рад. Док je прво као израз и део општег права самоуправљања радних л>уди потпуно и неограничено, друго право, као израз самоуправне, аутономне законодавне функције радне заједнице, за сада je joui непотпуно и ограничено извесним законским оквирима у циљу што пунијег остваривања права на рад и заштите радника у области запошљавања.