Анали Правног факултета у Београду

165

ДИСКУСИЈА

Према томе, право самоуправное одлучивања о пријему на рад радника односи се само на конкретне одлуке радне заједнице (односно одреВених органа самоуправљања у радној организацији), а не и на право да радна заједница потпуно слободно и неограничено одређује услове за пријем радника на рад у радну организацију. То су две правке категорије које би требало разликовати са гледишта позитивно-правног механизма заснивања радних односа. Услови за заснивање радног односа ■— за ступање на рад у радну организацију јесу опште, нормативне, правке претпоставке радноправне способности радника, утврВене законом и општим актима радне организације, док je одлука о пријему на рад само индивидуални правки акт, правни основ за конкретан радни однос.

Ар

Александар Балтић

КОНЦЕПЦИЈА РАЗВОДА БРАКА У ЗАКОНИКУ О ПОРОДИЦИ

Установа развода брака, како je поставлена Основ ним законом о браку из 1946. године, представља њену модерну концепцију. Y нашој пракси се добро показала, и у текућој ревизији и кодификацији не би требало да претрпи битне промене у само] поставци. Апсолутни бракоразводни узроци (засновани на кривици због прекршаја брачних дужности) као и релативни бракоразводни узроци (засновани на принципу тешке поре.мећености брачних односа) ( х ) показали су се до сада у нашој пракси као одговарајуће одредбе на основу којих се може развести брак. Стога би ову поделу требало задржати и у новом законнку о породици и оставити апсолутне бракоразводне узроке као што су: прељуба, рађење о глави, злонамерно напуштање, несталност, осуда на казну и неизлечива умна болеет и релативни бракоразводни узрок регулисан у нас чл. 53. Основног закона о браку, који би хакође требало задржати, али са одређеним изменама. Сматрамо да би оваква подела могла остати с обзиром да апсолутни бракоразводни узроци садрже у себи презумпцију поремећености брачних односа и ј едино дужност сада јесте да утврди законом иредвиђену чињеницу (прељубу, осуду на казну итд.) тј. да je брачни друг прекршио законску одредбу. Y релативним бракоразводним узроцима обазеза суда јесте да утврди поремећеност брачних односа супружника до немогућности опстанка њиховог даљег живота. Наиме, суд у члану 53. ОЗБ утврђује постојање поремећаја брачних односа до степена неподношљивости заједничког живота, док готово свим осталим члановима он утврђује само бракоразводни узрок чије je постојање по том члану ј едини услов да суд донесе пресуду ко]ом разводи брак. Y овим другим случајевима суду није законом наложено да у сваком конкретном случају утврди да ли je и стварно дошло до таквих поремећаја брачних односа да je заједнички живот постао неподношљив. Међутим, када je тужба за развод брака подпета на основу једног од наведених апсолутних бракоразводних узрока, суд утврђује да ли постоји наведена чшье-

(1) Проф. др Војислав Бакић врши поделу бракоразводних узрока на апсолутне (или одређене, посебне) и на релативне (или отите неодређене). Др Војислав Бакић, Породично право, Београд, 1965. г. стр. 165 и 166.