Анали Правног факултета у Београду

168

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ова установа има нека ограничења. Историјски, пак, посматрано, очигледна je тенденција ка све већем ограничавању установе споразумног развода брака. То, наравно, не води апсолутном укидању ове установе, већ њеном посебном преображају у установу споразумног тражења развода брака. Установа споразумног тражења развода брака новијег je датума, пореклом из законодавства и су деке праксе социјалистичких земала, где као основ за развод брака велику улогу играју опште одредбе о неподношливости заједничког живота. Ваља нагласити да код установе споразумног развода брака вола супружника игра доминантну улогу у одлучивању о разводу брака. Доволно je њено постојање па да суд буде приморан да разведе брак. При том волу супружника ограничава ј едино захтев да оба супружника затраже развод брака. Суд нема право да испитује због чега они желе да се разведу, који су мотиви њиховог споразумног захтева и да ли су ти мотиви друштвено оправдани или je, пак, реч само о тренутном хиру. Код ове установе суд понајмање може испитивати да ли су брачни односи толико поремећени да би постојећа ситуација оправдавала развод брака. Y установи споразумног развода брака, меВутим, улога суда je много већа и омогућено лгу je да спречи лакомислено поставлен захтев за развод брака. Y томе je стварна разлика између установе споразумног развода брака и споразумног тражевьа развода брака. Намеће се питанье; да ли споразумни развод брака представла нужну појаву у савременом друштву, како то истине др Марко Младеновић ( 3 ) и да ли je последила објективних друштвених кретања, стварног степена развоја друштва, као и чињенице да нижи судови фактички примењују установу споразумног развода брака (при чему, штавише, виши судови немају контролу)? Слободна вола супруга, која представла темел засшгвања брака, јесте уједно и темел одржаваньа брака. МеВуртим, чим закон регулише брак он врнш и ограничено те воле. Суштина проблема лежи у просуВивању стварно друштвеног карактера брака и поред постојања воле супружника. Таква оцена се може дати само након брижливе процене целокупног нашег законодавства из ове бласти, као и суштинске анализе наше социјалне политике на овом подручју. YcTaß СФРЈ својим чл. 58. прокламује: „Породила ужива друштвену заштиту. Брак и правни односи у браку и породили ypeßyjy се законом".

ноје право, Москва, 1958). Међутим, Указом Централног пзвршног комитета и Совјета народних комесара СССР, доносе се прописи којима се знатно отежава развод брака (в. др М. Константиновић, Реформе брака и заштита деде и мајки у СССР, Београд, 1945). Након тога, доношењем Основа о браку и породицн, планом 17, став 7. предвиђа се ~узајалша сагласност брачних другова за развод брака", што фактички представл>а сагласну констатацију брачних другова да je дал>и заједнички живот постао неподноиьъив (Породично право упоредни преглед, књ. I, Београд 1969, стр. 35). Исландско законодавство предвпђа могу ћн ост да супружницн који су годину дана провели одвојено од стола if постеље споразумно констатују да постоје узроци који су до тога довели, због чега je неодрживи даљп заједнички живот у браку.

(5) Оп. Iшт. дело, стр. 271.