Анали Правног факултета у Београду

173

СУДСКА ПРАКСА

такоВер био радник код туженог; тужитељ je тјелесно повријеђен и одведен у болницу и др.) произлази само то да тужитељ основано може тражити од туженог накнаду штете, односно да основано може против њега подићи тужбу за накнаду штете, али не произлази и основаност самог конкретно постављеног тужбеног захтјева да му тужени плати 30.267 н. динара. Из ниједне од чигьеница наведених у тужби не произлази основаност нпр. захтјева за уплату болнине у висини од 20.000 н. динара. То исто вриједи и за друге у тужби наведене одштетне ставке, чија се висина може утврдити само путем вјештака или признањем тужбеног захтјева од стране туженог. Овлаштење за доношење пресуде због изостанка темељи се на претпоставци да тужени својим изостанком признаје чшьенице којима се у тужби оправдана тужбени захтјев, а не на претпоставци да он признаје сам тужбени захтјев". ... Из наведеног образложења проистиче да се по тужби за накнаду штете пресуда због изостанка може донети ако из чигьеница наведених у тужби проистиче не само да je тужбени захтев основан у основи, већ да je оправдан и у количини што je речено и у наслову под којим je одлука у Збирци објављена (30 1968-3-280). Поводом предгье одлуке треба приметити да судови скрупулозно пазе на услов да тужба буде конклудентна. Taj став се изражава у читавом низу одлука ( 2 ). Посебно треба поменути оне у којима се истиче да пресуди због изостанка нема места ако у тужби нису наведене чшьенице из којих се види да je оштетни захтев оправдан у висини означено j у тужбеном предлогу. При томе се има нарочито у виду неимовинска штета, или нека друга чија се висина утврђује слободном оценом, по чл. 212. ЗПП-а ( 3 ). Таква пракса je оправдана ако се има у виду да je у ЗПП-у прихваћена строга контумациона пресуда, која се не може отклонити обичним, необразложеним противљењем као у француском и немачком праву ( opposition, Einspruch). Да би се предай услов у погледу висине тачно разумео, треба спроводити разлику између тужиочевих чињеничних тврдњи и његовог силогистичког закључивања. Кад тужилац, на пример, наводи да му за испоручену робу није плаћена цена, утврђена уговором у једном одређеном износу, онда су то његове тврдње које суд не проверава. А кад он предлаже да суд осуди туженог да му тај износ плати, онда у том предлогу треба видети гьегов субсумпциони заюъучак, који се јавља као резултат гьегове сопствене силогистичке операције и који за суд није обавезан. Y овом примеру тужбени захтев треба да констумационом пресудом буде усвојен, јер из чигьеница тужбе проистиче одиста да тужени дугује износ тужбеног захтева. Међутим, нису сви случајеви тако прости. Савсвим je могућно да се из тужиочевог излагагьа не намеће онај закључак о коме он тражи одлуку. Тако, на пример, суд мора за доњи став свог силогизма да узме тврдгьу да je тужилац за оправку ствари, оштећене од стране туженог, платно износ наведен у тужби. Али за суд није обавезан тужиочев заключай да лгу je тужени дужан платити тај исти износ. Jep сасвим je могућно да овај знатно прелази оно што се за такву оправку обично плаћа, дакле оно што je тужени дужан да тужиоцу накнади. Усвојити увек такав захтев у предложеној висини пресудом због изостанка, значило би некритички преузети тужиочев силогизам, а то није смисао одлучивагьа пресудом због изостанка. Да би суд удоволчго тражегьу, он мора да има пред собой joui једну чшьеницу, а то je уобичајена цена оправке. Y том циљу, он ће зака-

(2) Види нарочито: ВС HP БиХ, Реш Гзз 140/56, од 19. 11. 1956, 30 1956—3—740; СВС, Рев 1009/58, од 28 . 3. 1959, 30 1959—1—61; ВС АПВ, бр. Гж 973/58, Гласник АК АПВ 1958/8; ВС Срб., Одел,. НС, бр. Гж 1454/63, Гласник АК АПВ 1964/9; ВС АПВ, бр. Гж 87/63, Гласник АК АПВ 1963/8; ВС АПВ, бр. Гж 380/69, Гласник АК АПВ 1969/11.

(з) Види: ВС Срб., Одељ. Пришт., Гж 5/66, Билт. ВС Срб. бр. 8; ВС Срб., Одељ. НС, бр. Гж 1485/66, Гласник АК АПВ 1967/2; ВС АПВ, бр. Гж 1026/62, Гласник АК АПВ 1962/11; ВС Срб., Одел,. НС, бр. Гж 1948/65, Гласник АК АПВ 1966/4.