Анали Правног факултета у Београду

198

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

гледишта, то могло сматрати недостатком, у нашој средний, која je мало обавештена о Грузинима и кавкаским народима уопште, то je преимућство. Историја овог горштачког народа, на међи континената, империја и цивилизација, била je веома бурна. Она je испреплетана са историјом Персијанаца, Грка, Римлана, Византинаца. Иако су једним делом своје историје уживали самосталност, Грузини су повремено улазили у оквире суседних великих држава. Први део књиге посвећен je историји Грузије у старом веку (почев од оснивана првих робовласничких држава на њеном тлу Колхидије и Иперијског царства) и средњем веку. Y њему има занимливих података о распадању робовског друштва и формирању првих држава. За исторнчаре породице биће драгоцени подаци о једном реликту првобитне заједннце, тзв. ататизму, који означава прелаз од матријархаха на патријархат (стр. 21). Жена je оддазила у мужевлев род, али њена деца пршхадају роду из кога je дошла. Робовласнички период доста je сумарно обраЬен, тако да му није посвећено више од тридесетак страна. Нешхо више пажње обратно je аутор периоду феудализма (глава III). Y њему налазимо низ података о привреди, друштву, државном уреВену феудалне Грузије, затим о отварном, облигационом, кривичном и другим гранама права. Други, опсежнији део књиге односи се на период установлена руске власти у овој кавкаској земли (стр. 93— 261). Разједена феудалним сепаратизмом, опасно угрожена од суседа, нарочито од Турске и исламизадије, Грузија je, према речима аутора „упирала поглед према Русији ... једнаковерној северној сусетки”. Крајем XVIII века руски утицај постаје одлучујући. Руски цареви су испрва трпели релативну аутономију Грузије и домаћу династију на престолу. Али су постелено све више наметали своју власт, што je изазивало револте, тако да су све до октобарске револудије Грузини у некој мери могли да се служе својим правом, у првом реду Закоником Вахтанга VI. Овај зборник, настао између 1707. и 1709. г., по обиму сличан Душановом законику, представла мешавину обичајног права, феудалних института, али и наговештаја нових односа (нпр. одредбе о трговшша и њиховој својини). Превод je коректан. Y књизи има нешто омашки и словник грешака, што се може и очекивати у раду ове врсте. (нпр. упорно ce ibidem пише ib idem). Y свему ова книга je допринос невеликом фонду правне историје у нас. Она нам приближава исторнју народа који не само што je физички близак нашем горштачком типу, него и народу чија историја mia елемената којнма није тешко наћи пандан у судбини наших народа: „мала земЛза измеВу светова”, борба за незавнсност са јачима од себе, прнпадане византијској културној и верској сфери, борба са исламом и потурчиване, улазак у социјалистичку револуцију са замашним бременом прошлости и заосталостн.

др

Обрад Станојевић