Анали Правног факултета у Београду

197

ПРИКАЗЫ

je основни пут превазилажења отуђености човека, облик у коме се човек потврВује као слободна стваралачка личност. Пуна меЁународна незавпсност, самосталност и мир у односима међу народима. —■ „Мир није посед вей стална тежња". За његово очување потребна je стална политичка борба, средствима која ннсу израз закона силе, већ хуманих односа, како међу појединцима, тако и меБу народима. Мир и сарадњу меВу народима могуће je успоставити j едино ако je свака земла независна, ако постоји могућност њеног несметаног националног (економског, политичког, културног и сл.) развитка. Свакој нацији треба дати слободу и створити услове за њен неометани развитак. Али, као што индивидуална слобода појединца не може бити апсолутна, jep je друштвено биће човека објективно наметнуло одре Вена ограничења слободи појединца, тако исто и ошити, заједнички интерес свих л>уди стоји испред ужег, националног интереса појединих земаља и народа. Свака земља треба да je слободна, али не тако што ће својом слободом бити сметња за слободу других народа. „Мој патриотизам није искључив. Он je свеобухватан и ja ћу одбацити патриотизам који се заснива на неволи или експлоатацији другах народа. Концепција мог патриотизма није ништа ако он није увек, без изузетка у складу са свеопштим добром човечанства". Ганди je уочпо проблеме друштва у времену у коме je живео и покушао je да наВе путеве њиховог превазилажења. Кроз своју политичку акдију конкретно je испољавао своје идеје, којих ce доследно држао. Његова мисао je добила посебну виталност jep je синтеза индијске традидије, рзспрострањене меВу најпшрим слојевима индијског становништва, и конкретних историјских захтева, који су се наметали у одреВеним друштвеним односима. Гандијеве идеје имају и данас изузетан значај у борби коју Индија води против политике силе и по деле света на блокове. Ове идеје су свеобухватне и нису исклучиво везане за землу за чије се национално и социјално ослобоВење Ганди борио, већ су актуелне и за читав свет, за сваког човека, jep човек представла основну истину и цнл Гандијеве филозофије и политичке мнсли.

Маријана Ивковић

И. Сургуладзе, ИСТОРИЈ А АРЖАВЕ И ПРАВА ГРУЗИ JE, превод и издање Милоша Тасића, Београд, 1971. Поред оних који се баве науком као професијом, постоје и аматери, они који то чине из љубави. Допринос аматера науци није мали. Један иемачки трговац, Шлиман, занет Хомеровим еповима и античком Грчком, откопао je Троју (додуше касније се утврдило да je то град из познијег времена настао на истом месту где и Троја права Троја била je нешто дубље испод земље). Роберт Грејвз je својим романима више приближио нека поглавља историје савременом човеку него сви историчари заједно. Милош Тасић, адвокат и књижевник, уложио je знатан труд и материјална средства у приватно издање сопственог прево да књиге ко ja се појавила почетком ове године; PlcTopirja државе и права Грузије од Сургуладзеа. И писац и дело углавном су непознати нашим читаоцима. Сургуладзе je писао претежно на грузијском језику, бавећи се питањима правне историје свог народа (Значај хронике ксанских еристава за разјахпњење неких питања порекла државе, 1943; Порекло државе у Грузији, 1951; Корнелиј Кекилидзе и питања историје грузинског права, 1959. и др.). Књига je писана на један начин који je уобичајен у совјетској историографији, тако да у њој налазимо, нарочито у почетку, један део наслова и ставова које унапред очекујемо. Ова државноправна историја садржи доста података из ширег домена историје. Иако би ce, са једног апстрактног