Анали Правног факултета у Београду

196

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

споља, ые може бити доволио добро, јер није произишло из одређених конкретних захтева, a свака земља има спедифичне особине, које ce морају поштовати. Ненасшъе у револуцији. Идеја ненасиља определила je и Гандијево схватање мирне револуције. Зло које собом носи оружана револуција, веће je од добра које из ње произилази. Насил>е вређа човека, па и онда када нам je непријатељ. Зато je револуција ненасилна промена у којој треба променити појединпа, открити у њему добре особине и тако npèобратити и само друштво. Политична борба и свака конкретна политична акција треба да се заснивају на ненасиљу, a несарадња и грађанска непослушност јесу основни облици испољавања политичке акције. Социјализам. Сам Ганди истине да je његово схватање социализма произишло из непоколебљиве вере у ненасил>е и човека. Социјализам значи промену, како оних који имају тако и оних који немају. Краљевство Рама (идеални друштвени систем) je друштво у коме се уклањају постојеће диспропорције, у коме се радом стиче за живот, a расподељује према потребама. Економска неједнакост не може бити ненасилна. Она нужно успоставл>а односе моћи, односе економски јачих и слабијих. И поред тога, Ганди не поставља захтев за доследним спровођењем национализације, већ прихвата извесне, по својој суштини компромисне облике. ЕГекадашњи капиталиста јавља се као стваралац својеимовине утаквој радио ј заједници у којој je и сам схватио да без рада његов капитал остаје стерилан. Променивши се, он почшье да сарађује са радницнма. Социјализа_м je друштво у чијем je центру појединац. Променом нељудског у сваном појединцу мења се и друштво. Пут изградње таквог друштва je пут ненасиља. Ганди указује да свака земља која гради социјализам мора бити слободна у изберу облика и сред става ко j mia ће градити ново друштво. „Комунизам руског типа, заснован на насиљу, не би био прихватљив за Индију”. Демократы ja. Традиција локалне, сеоске самоуправе у Индији воема je јака. Можда се и у тој чшьеници, с једне стране, може тражитн основ Гандијевог супротстављања јакој централној власти. С друге стране, узроци оваквог става налазе се у Гандијевом односу према човеку. Сваки човек je способан да влада собом. Треба му дати могућност да своје способности испољн. Облик кроз који je ово најлакше обезбедити јесте самоуправна сеоска заједгшца у којој појединац највшпе може доћи до изражаја у процесу политичког одлучивања. Аржава je оличење организованог насиља. Јака централна власт, као израз јаке државне организације, спутава човека и његову слободу. Истински систем владавине јесте непосредна владавина л>уди (рамараџија). Народ je носилац власти, а демократско одлучивање се остварује у сеоским заједницама. Демократска владавина се мора заснивати на ненасилту, jep се истинска демократа] а не може развијати методама принуде. „Дух демократнје не може се успоставити усред терора било народног било владиног". Анализирајући политику власт, Ганди указује на постојање такве демократске владавине у којој сваки појединац неће непосредно вршнти власт, већ ће у њој учествовати посредством својих представшпса. Број ових представника у једном телу не мора бита велик, jep велики број представнпка није довољна гаранција за постојање демократије у таквом политичном систему. За демократски политична систем, нужно je постојање јавног мњења, постојање сталног контакта између народа и оних који су волюм народа доведени на власт. Представљање у политичким телима није привилегија. Оно je обавеза, не само политична већ и морална. Да би се избегло монополисање власти од стране мањег броја изабраних људи, потребно je често мењати представнике у политичким телима. Иако су извесни Гандијеви ставови (посебно ндеја о самодоволиости локалие сеоске заједнице, ко ja би требало да буде мала република у којој би се приндипи демократског одлучивања најдоследније испол>авалн) утопијски, они имају значаја јер претпоставл>ају владавину човека, признајући зрелост човека и његову способност да влада сам собом. Самоуправа