Анали Правног факултета у Београду

195

ПРИКАЗИ

обзира да ли je у њеној основи сила или ненасиље. Ганди]ева политична акција je била несумњиво ефикасна. На Гандијева схвахања утицале су и неке друге траднције. Поред ненасил>а, човек je друга преокупација Гандијеве фнлозофије и политичке мисли. Дубоко религиозны, он проналазн једну заједничку одредницу за све религпје. То je човек чији су живот и смисао постојања предмет интересовања свих религија. Y Индији, коју од давнина карактерише изузетно велнка верска шареноликост, проблеми човека и његове слободе присутни су вековима. Ова традиција побудила je у Ганди]у велики интерес за човека и проблеме његовог ослобођења. Друга, конкрехне друштвене прилике и конкретна историјска ситуација у којој je Ганди започео да води csojy политичку борбу, наметале су одреЙене облике те борбе. Индија je, у односу према Велико] Бриханији, била у положају у коме би у свакој борби заснованој на насиљу претрпела пораз. Таква политична акција у којој преовладава ненастье (средство) и поштовање противника као човека (основни смисао борбе), намеће се као ј едино могућа. Гандијева филозофска мисао тесно je везана за_ његова полихичка схватања и политичку акцију, и не може се од ње одвајати. Зато се у делу износе примарно његови филозофски ставови у којима доминирају ненасилие и човек. Ненасиље je основ Ганди]еве филозофије. Оно je схваћено широко (не увредити никога, немати непријатеља). То je особина и друштва и поједшща, и једини могући начин да се лгеђу људима успоставе хумани односи. Ненасиље није пасивност већ акдија, заснована на истини (сатја) и моралној и духовној чврстини (аграха). То je акција, борба у којој се не сукобљавају физичке силе, већ се снага духа супротставл>а снази духа. Таква политична борба ослобођена je мржње према непријатењу. Y конкретно] политичкој акцији Ганди повезује ненасиље и истину. „Истина je моја религија, a ненасил,е (ахимза) ј едини пут да се она оствари." Гандијева филозофска мисао се не зауставл.а само на ненасиљу. „Ненасиље je средство, цил> je потпуна независност". Y данашњем свету, у коме су пред матер ијалним вредностима устукнуле често духовне и хумане вредности и квалитети човека, Ганди поново истине човека. Човек и свет, појединац и заједнида чине јединство. Y човека и добро у њему, треба веровати. Сваки човек, па био он и непријател>, човек je и треба у њему пронаћи и пробудити људске особине. Непријатеље не треба мрзети, јер пред нама je увек човек, a њега треба поштовати (или сажаљевати), али не и мрзети. Критиковать! или мрзети се може само његово дело. „Треба мрзети грех, а не грешника". Овакав став према човеку јесте израз доследног заступатьа принципа ненасиља у односима меЬу људима. Треба пронаћи добро у човеку и променити га. Мењајући појединца променићемо и друштво. Сваки човек мора бити Слободан, али слобода појединца не може својим димензијама превазилазити слободу заједнице. Човек није усамљено биће, већ друштвено биће. Његова слобода није апсолутна слобода изолованог појединца, већ друштвено ограничена слобода. Појединац je основа друштва, он чини друштво, али истовремено он je само део друштвене заједнице и мора се повиновати њеним правилима. „Неограничени индивидуализам je закон цунгле". Неколико основних проблема се налази у жижи Гандијеве политичке мисли, руководећи га у његовим политичким акцијама. Самосталан, Слободан и несметани развитак сваке земље, као и мир и сарадња међу народима, одражавају ненасиље у односима међу народима. „Као што je свака земља слободна да једе, пи je и дише, тако je и свака нација слободна да води своје послове, без обзира колико лоше то чинила". Ynopeßyjyte Исток са Западом, Ганди уочава специфичности једыог и друтог подручја. Свака земл>а мора тражити сопствена и самостална решења за своје проблеме. „Модели" увезени са Запада нису прихватлшви за Индију. Она мора тражити сопствена решења која изражавају стварне друштвене односе и потребе те заједнице. Ни једно решење, наметнуто