Анали Правног факултета у Београду

194

АНЛЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

у Француској још пре једног века. МеВутим, тек je 1962. године пројект једне комисије доспео до министарства правде, после чега je формиран посебан комитет чији ce задатак састојао у ревизији поменутог пројекта. Скупштина je изгласала принцип судске контроле трговачких друштава, али га je ограничила на акционарска друштва и на друштва са ограниченом одговорношћу. На жалост, утицај незадовољних противника био je толико јак да су поново уследиле промене. Најзад je 24. VII 1966. г. донет закон по коме судска контрола не представља услов за упис друштва у регистр, као у немачком и ихалијанском праву, већ само мог\/ћност за одузимање иматрикулације. С обзиром да упис у регистар није условљен претходном контролом од стране јавне власти, то сахМ ухшс није гаранција за исправно конституисане. Зато аутор сматра пожељним да превентивна контрола због својих корисних ефеката поново заузме место које joj je дато у иницијалном пројекту, а одузето у току парламентарних дискусија. Книга о којој je било речи представља користан приручник за све оне које интересују акдионарска друштва. Она се заснива на исцрпној анализи основних принципа немачког, италијанског и француског права и у вези са тим основних проблема француског права. Y својим проучавањима аутор je пошао од општих теоријских ставова и практичних искустава до којих се дошло у земљама где je судска контрола усвојена као законски институт, и упоредио их са станем у Француској. Из ове упоредне анализе аутор извлачи закључак о несавршености француског трговачког права, јер француско законодавство у овој области не одговара потребама, што по ауторовом мишљену треба да доведе до нове реформе.

Јасмина Јовановић

Махатма Ганди: „БОРБА НЕНАСИЉЕМ”, Комунист, Београд 1970. године Прошло je годину дана од како се 2. X 1969. године навршило сто година од рођења великог борца за национално ослобоВене Индије, Махатме Гандија. То je био повод да се дело и активност овог великог револуцноиара поново оживе. Гандијева мисао остала je актуелна и до данас. Y ситуацији када закон силе доминира у односима меВу народима и ствара атмосферу неповерења и сукоба, Гандијева идеја ненасиља, која ce као лајтмотив провлачи кроз његове филозофске ставове и постаје основно средство негове политичке борбе, посебно je значајна. V свету у коме je појединац, човек, сведен на ствар, у коме je слобода човека угушена под доминацијом закона, које диктирају робно-новчани односи, човек не може више да нађе себе и афирмише се као слободка личност. Ставл>ајући човека у центар својих филозофских размишљања и настојећи да постигне његово ослобоВене, Ганди започиње своју политичку акцију. Полазећи од значаја и актуелности мисли овог борца за слободу Индије и за данашњи свет, објављено je дело у коме су изнети основни филозофски ставови Махатме Гандија, ньегова политичка мисао, приказани облици и средства политичке акдије чији je носилац и најактивнији учесник и сам био, и указано на утицај и значај његове мисли у савременим условима. Два су основна момента условила Гандијеву филозофску и политичку идеју. Прво, одређена историјска, културна и филозофска традиција у Индији. Y основи индијске културе, друштвене и посебно верске традиције која негује толерандију у односима између верских трупа, лежи принцип ненасиъа. Традицнја ненасиља широко je распространена меВу најширим слојевима индијског народа. Она није присутна на Западу, због чега Запад понекада није у стану да схвати Гандијеву борбу, а посебно методе и средства те борбе. Политичка акција треба да je ефикасна без