Анали Правног факултета у Београду

186

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сно злоупогребити већ право власника да уништи ствар или je отуБи ( ŽT ). Римљани, додуше, кажу: пето videtur dolo facere, qui suo iure utitur, али на другом месту налазимо: male enim nostro iure uti non debemus С 2B ). Шта je то до злоупотреба права? Уосталом, римско право je познавало и конкретна ограничена власника и у корист суседа и у јавном интересу, а добар део тих ограничења поставио je већ Закон XII таблица ( 29 ). Друга недостатак који се приписује римском праву јесте формализам. Заиста, римски правници тврде да прост споразум не рађа облигацију, да nudum pactum не даје право на тужбу. ( 30 ). Али немојмо им веровати! Испитајмо ближе начине за закључење уговора у Риму. У консенсуалној форми, тј. без формализма, закључују се неки најважнији уговори: продаја, закуп, најам, уговор о делу, ортаклук и мандат. Готово без формализма, а у сваком случају не са више формализма него што je данас случај у већини савремених правних система Европе, склапају се реалии уговори: зајам, остава, послуга и залога. Исто тако, не постоји форма за низ трансакција које се убрајају у безимене контракте, где спада трампа и све оне безбројне комбинације двостраних односа у којима једна страйка нетто даје или чини, а друга се обавезује да за узврат штогод да или учини. Додајмо овоме пакта, која обухватају поклон, модификације уговора, разне банкарске операције, обећање мираза и друге. Шта онда остаje за форму? Ништа или готово ншпта. Остаје стипулација, која je најпре усмена, затим писана и неки литерарни контракти пореклом из грчког права. МеЬутим, ниједан од ових уговора није контракт са одређеном садржином, не постоје ситуације у којима се мора применити. То су? биле универзално употребљиве форме ради постизања неког практичног цил>а, нпр. олакшања доказа. Странке су ради сигурности могле да уз споразум саставе и писани документ. Из овога можемо закључити нетто што на први поглед изненађује; и поред декларативног опредељења за форму, римско право je мање формалистично него и једно савремено право. Покушајте данас да про дате кућу и извршите уговор, у већини држава биће вам потребно неколико дана. Y Риму се то могло урадити за трен ока. 6. Откуда овакво предубеђење? Оно има корен у ставу већине романиста. Формализам, као и строго лично дејство облитација заиста су постојали у Риму једно време. А управо том периоду, периоду ране класике, научници упућују своје дивљење и највеће похвале. Тако се занемарује потоњи развој римског права, за који се држи да je значио опадање, декаденцију, да чак и не представда римско, него неко друга право. Томе je највише допринела немачка историјскоправна школа. Трагајући за исконским, правим народним духом сваког права, па и римског,

(27) Gaudemet, Méthode historique et droit romain, Nouv. Revue histor. de droit français et étranger, 1946—47, p. 69.

(28) D, L, 17, 55 (nemo videtur dolo facere etc.); Gai Inst., I, 53 (male enim etc.). (29) Седма таблица, фрагменты: 1,4, 7,8, 9, 10 (према Жнраровој реконструкции).

(зо) Nuda pactio obligationem non parit. , . (Улгагјан, D. 11, 14, 7,4); Ex nudo pacto inter cives Romanos actio non nascitur (Pauli Sententiae, 11, 14, 1).