Анали Правног факултета у Београду

188

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

се свести на једноставне механичке полуге. Ова кодификација није плод друштвених и привредних прилика у којима je донета, она je пре резултат тежње да се обнови у најбољем могућем виду римско право. Јустинијанов корпус je прва прилика да се римско право на систематизован начин суочи са својом еволуцијом, да одабере оно што je најбоље и од света створи најмонументалнији споменик који je правна историја уопште дала. 7. Постојн још један феномен који захтева извесно објашњеше. Како то да ми данас, у друштву које тежи укидању класа, проучавањем римског права одајемо пошту правном систему државе на којој je била љага ропства? Римско друштво, уколико je могуће давати такве апстрактне оцене, можда носи жиг ропства, али право добрим делом не. Оно што je данас живо и актуелно од римског права готово да уопште не указује на постојање робова. То није необјашњива појава. Римско право регулише односе измеВу слободних и оно je већим делом право трговине, Роб je ствар, предмет. Закон XII таблица join увек гледа на роба као на другоразредног поданика, тако се и повреда роба кажњава само мањим износом композиције (tab. Vili, 3). Али већ lex Aquilia сврстава роба у исту категорију у коју и четвороножне животшье. Тако je роб, сем изузетака, избрисан из категорије субјеката и постао објект. Y највећем броју установа облигационог и стварног права роб није присутан, на истн начин дозволићете једно не баш танано упоређење на који стока коју данас користи сељак пе даје печат уговорима које он склапа. Не може ce рећи да je наше право воловласничко. Као израз односа слободних дуди у уживању и промету добара, римско право je и добило оне уннверзалистичке црте. Оно je универзално у мери у којој je универзална трговнна и робнн тип производив, тако да се могло примењивати и у феудалној Византији, средњовековној Европи, грађанским друштвима, па, добрим делом, и у социјализму. 8. И на крају долазимо до последњег питања. Као што je речено, нсторија се увек поново пише. Она није непристрасно описивање „како се нешто стварно збило”, већ je одговор на питања која изнова постављају свака епоха и свако друштво. Која су та питања која се данас постављају пред наставу и науку Римског права у нашој земдн. Раније, а и сада на Западу, од римског права се тражила подршка вредностима као што су приватна својина, индивидуализам, слободна иницнјатива. Аплтон je писао да je, између осталог, римско право корисно и за колонизацију, jep je примећено како француски чиновници у Индокини који су знали римско право, боље схватају обичаје домородаца, пошто су ови на ли кна старе римске обичаје ( 33 ). Код совјетских романиста запажа се тежва да се класној борби посвети највећа пажња. И наша послератна наука била je добрим делом, са извесном натегнутошћу и претеривањем, овако оријентисана. Тако у једној дисертацији посвећеној римском нексуму, налазимо: „Свесни смо да човечанство хек сада, у социализму, доживдава нови моралии успон и да зато познавање све дубине првог пада треба да помогав да се још појачају напори на отклањању мучних последица поделе друштва на класе и да тако у нашој социјали-

(88) Appleton, пав. дело, стр. 46. прим. 1.