Анали Правног факултета у Београду

189

РИМСКО ПРАВО ДАНАС

схичкој средини што пре буде спремљен пут за прелаз на потпуно бескласно, комунисхичко друштво. Познавање свирепости поверилаца, везане за схарорнмски нексум, моћи ће да продуби мржњу према експлоатацији н nojana лепоту наше нове стварностн” ( м ). Како би требало прићи и шта очекивати од римског права данас? To je најзначајније поглавље правне историје и најстарија правна дисциплина. Еволуција римског права je добра илустрација неких основних закона државноправног развитка уопште. Оно што су римски правници дали у домену приватноправних института и терминологије, у највећој мери живо je и данас. Римско право je одговор на неке енигме данашњег права: шта je и како je настала публицијанска тужба, интердикт, actio Pauliana, многе правне максиме. Право Квирита je увод у граВанско право у мери у којој су савремени кодекси потомци Јустинијановог корпуса. Али, поред ових традиционалних задатака, постоје и друга који су потреба овог нашег историјског тренутка. 9. Настава Римског права не треба да буде само кључ прошлости, објашњење једне од најважнијих епоха историје права. Она може и треба да буде, као и свака права историја уосталом, функдионално везана за садашњост, помоћ у решавању неких постојећих и будућих дилема. Одумирање државе и права не значи неко нестајање, ишчезавање без остатка. То je преображај, сличан оном који од гусенице даје лешира. Одумирање државе je милиционер на Теразијама који са осмехом, ca очигледном љубавл>у за свој посао, регулише саобраћај, тако да се људи окупљају да га виде. Нема одумирања државе уз одбојно лице носилаца власти, иако, наравно, то није само проблем привлачне физиономије. Одумирање права je нормативна активност у предузећима. То ново, привлачније лице власти, власти коју ћемо осећати као своју, та нова правила понашања која неће бита наметана споља, то су путеви преображаја ларве у лептира. Овакав задатак тражи и посебан однос према праву. Ако je право нешто мрско или, у најбол>ем случају, болесник на самрти, морибунд, а чини се да га део теорије тако слика, такав став мора имати утицаја на развитак правне науке, на квалитет оних који се опредељују на правне студије. Тиме се не доприноси очекиваној трансформации права, подизању система норми на један виши, хуманији ниво. Овај век у досадашњем току није био нарочито наклоњен друштвеним наукама. НајвеВи део својих напора човечанство je усмерило савлађивању природних сила и остварењу благостања. Али није далеко дан када ће многа друштва, задовољивши материјалне потребе, осетити као превасходан задатак не стварање армије технолога и повећање продуктивности рада, него решавање питапа везаних за људске односе, правила понашања и етику. Нашим студентами се уопште не говори, или недовольно говори о томе како je одговорна, са колико je дилема и моралне одговорности везана функција судије, правника. Студенти медицине полажу Ескулапову заклетву још један пример актуелности антике и њених правила етике.

(34) Пухан, Нексум најстарија огапта форма уговорних односа у Риму, докторска дисертадија, Београд, 1951, стр. 9 (дактилографисано).