Анали Правног факултета у Београду

199

ОДНОС ДРУШТВЕНЕ ОПАСНОСТИ И ПРОТИВПРАВНОСТИ

реВена кривична санкција док непрописане норме своју правку санкцију прво и једино добијају кроз кривични закон. При том треба нагласити да не постоје различите противправности, грађанскоправна, административноправна, итд. већ постоји једна једнородна противправност. Но, непотребно je овај закључак градити на бази неке апстрактне норме, која je лишена свог конкретног садржаја, као што то чини Белинг, јер противправност je противност праву, противност нормама правног поретка при чему je за њено постојање без значаја о којој грани права je реч. Ако кажемо, нпр., да je једна појава противна физичким законима, онда ништа не мења у суштини ствари чињеница да ли je посреди противност закону слободног падања, закону акције и реакције, или некой другом закону физике. Једноставно, појава je противна закону физике. Иста je ситуација и у праву. 4. Следећа излагања Вемо посветити појму противправности у материјалном смислу. Одредити појам противправности у материјалном смнслу, значи одговорити на питање зашто се једно дело сматра противправним, одредити шта je то у суштини што једно дело чини противправним. Раније je наглашено да je Majep дао материјалну дефиницију противправности. Материјалност његове дефиниције je у томе, што су културне норме, по н>ему, такве норме којима се нешто заповеда или забрањује ради заштите друштвених интереса ( 17 ). На тај начин, по нашем мшпљењу, Majep покушава да, одређујући социјални садржај и сврху ових норми, одреди реалан значај гьиховог кршења дакле матер ијалну суштину противправности. Међутим, Majepy се оспорава да je дао чисту материјалну дефиницију противправности. Хајниц ( 18 ). наводи следеће приговоре Мајеровој реалној (материјалној) дефиницији противправности. По Majepy каже он противправност je оно понашање, које противречи од државе признатим културним нормама. МеВутим, које културне норме су признате од стране државе, или како такво понашање изменено мора бити (у чему je његова извитопереност, девијантност прим. А- А.) о томе Мајерова дефиниција не говори ништа. Чисто позивање на културну условљеност права не може ослободити дефиницију њеног формалног карактера. Jep треба имати у виду да Majep не означава као материјално противправно напросто једно „култури противно” понашање, него једно такво понашање које je противно од државе признатим културним нормама. Другим речима, Хајниц замера Majepy да није објаснио зашто je држава признала одређене културне норме, и због чега се једно понашање, као кршење одређене културне норме, сматра противправним. Реална одн. материјална дефиниција противправности, по Хајницу, мора се тражити кроз сагледавање државне воље. Мора бити, найме, откривен онај карактер радње, због кога законодавац њу забрањује, a тај карактер се састоји у њеној шкодл>ивости за државу. Хајниц, међутим, сматра да овде ипак не може бити реч о правној реалној дефиницији противправности, већ да je посреди појам противправности у социолошком смислу. V погледу могућности давања правне реалне дефиниције противправности он je скептик, а за социо-

(17) Т. Жнвановић, op. cit., стр. 201.

(is) Heinitz: Das Problem der materiellen Rechtswidrigkeit, Breslau, 1926, стр. 109.