Анали Правног факултета у Београду

200

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лошки појам протиштравности сматра да он не може послужити решавагьу проблема основа искључења противправности, па стога критикује оне ауторе који, покушавајући да Aajy материјални појам противправности, у стварн одређују њен социолошки појам. Немачки научник Лист je први дао матери јално-формални појам противправностн. Y формалном смыслу Лист дефиннше противправност као противност дела државној норми. Y материјалном смислу, по њему, противправно je оно дело које je друштвено штетно (антисоцијално или само асоцијално) ( 1Э ). Y нашој литератури материјално-формални појам противправности даје академик др Живановић ( 20 ). По њему, противправност у формалном смислу јесте противност извесном нравном пропису (норми) у облику напада на извесно кривичноправно добро. Y матер ијалн ом, или како Живановић каже тачније, у матер ијално-формалном смислу, противправност je противност извесном нравном пропису (норми) у облику напада на извесну кривичноправну индивидуалну или колективну потребу постојања друштва-државе. Живановић сматра да чисто материјална дефиниција противправности није довољна по Зауеру, материјално противнравно je оно понашање, које по својој врсти држави више штети него што јој користи (вид. Heinitz, op. dt., стр. ПО). Према четком аутору Олшару ( 21 ) материјална противправност се састоји у содијалној шкодливости дела. Y совјетској кривичноправној литератури ( 2 -) противправност се у материјалном смислу изједначава са друштвеном опасношћу, која се појављује као посебан елеменат дефиниције кривичног дела. Под утицајем совјетске литературе и у нашој послератној литератури влада мишљење да се противправност у материјалном смислу и друштвена опасност поклапају. Тако, нпр., Срзентић — Стајић истичу да противправно дело у суштини није ништа друго него одређено понашање човека којим се напада једна друштвена вредност ато je друштвено опасно дело. Према томе, друштвена опасност дела и противправност у материјалиом смислу не могу бити посебни елементи кривичног дела. Наведени аутори, доследно изнетом резоновању, заступају мишљење да противправност као елеменат општег појма кривичног дела, може бити схаћена само као формална противност. Материјална противправност, пошто представља друштвену опасност, означава се као засебан елеменат под именем друштвене опасности. Међутим, док Срзентић — Стајић сматрају да je друштвена опасност самосталан елеменат појма кривичног дела, одвојен од противправности у формалном смислу —• већи број аутора, под утицајем совјетске литературе, стоји на становишту да су противправност у формалном смислу и друштвена опасност две стране једног истог елемента, две стране једне медал>е. Противправност се појављује као формални израз друштвене опасности, а друштвена опасност се појављује као материјалпн израз противправности. Према томе, противправност и друштвена опасност појављују

(le) Liszt, op. cit., стр. 139.

(20) Живановић: Основи кривичног права, стр. 205.

(21) Erich Olšar; Studie о protipravnosti, Праг, 1940 (резиме) под 3, стр. 103.

(22) Советское уголовное право, Общая часть, колектив аутора под општом редакцијом Др В. М. Чхиквадзе, Москва, 1959, стр. 125.