Анали Правног факултета у Београду

201

ОДНОС ДРУШТВЕНЕ ОПАСНОСТИ И ПРОТИВПРАВНОСТИ

ce као један елеменат општег појма кривичног дела, који само има своја два израза: махеријални и формални. Овакво мишљене заступају Таховић (стр. 116), Радовановић (схр. 106), С. Франк (схр. 117 —118) и др. Ми се не бисмо могли сложихи са схваханем да су формална прохивправносх и друшхвена опасносх два израза једног исхог елеменха опшхег појма кривичног дела. Ми се не бисмо могли сложихи ни са тим да су прохивправносх у махеријалном смислу и друшхвена опасност један хе исхи елеменах. Друшхвена опасносх јесхе махеријални елеменах опшхег појма кривичног дела, али не и махеријална схрана прохивправносхи. Махеријална прохивправносх значи друшхвени садржај формалие прохивправносхи, а друшхвена опасносх значи друшхвени садржај целокупног кривичног дела. Махеријална прохивправносх и друшхвена опасносх са различихих аспекаха освехљавају опшхи појам кривичног дела. Махеријална прохивправносх оцрхава социјално-правну махеријалносх кривичног дела, а друшхвена опасносх оцрхава социјално-рационалну махеријалност кривичног дела. Y даљим излагањима ћемо насхојахи да ближим објашненем појма махернјалне прохивправносхи и појма друштвене опасносхи похврдимо и докажемо горе изнехе консхахације. Прохивправносх у махеријалном смислу je, по нашем мишљену, прохнвносх ономе шхо чини садржину норме. Док je прохивправносх у формалном смислу прохивносх самој норми као хаквој дохле je у материјалном смислу прохивправно оно дело које je супрохно садржају норме. Док прохивправносх дела у формалном смислу значи једносхавно прохивносх дела нравном порехку прохивправносх дела у махеријалном смислу значи прохивносх дела онаквом понашаљу какво правни поредак заххева. Прохивправносх у формалном смислу значи кршење правних правила понашана, а прохивправносх у махеријалном смислу значи неслагање учшьеног понашања са понашањем које као друшхвено корисно и целисходно правни поредак хоће да успосхави и обезбеди. Значи, за оцену махеријалне прохивправносхи једног дела меродавно je ухврВивање значаја хог дела са гледишха друшхвених погреба и интереса, неговог положаја и места у склону друшхвених вредности. Материјална прохивправносх се са те тачке гледишха појављује као један суд о друштвеној невредности дела, као негативна друшхвена оцена дела. У литератури се чесхо о материјалној прохивправносхи говори као о „негативном вредносном суду” или као о „суду о невредности”. Овакво мишљене сусрећемо код Велцела (Welzel, op. cit., exp. 46), који каже: „Пошхо правни поредак са својим нормама и овлашћењима хоће да успосхави један пуновредни (wertvoll) социјални животни поредак, свако понашање које ово пуновредно стане осујећује, предсхавља прохивправно осхварење бића.” Наглер ( м ) у том смислу кажё: „Када ми једну радњу или неки феномен означимо као противправан, онда ту долази до изражаја наш вредносни суд”. Са гледишха ове вредносне оцене, по нему, постоје три кахегорије дела; „правусходна” дела, правно индиференхна дела и противправна дела. Код првих, резул-

(23) Dr. J. Nagler, op. cit. стр, 13.