Анали Правног факултета у Београду

161

ТУЖИВОСТ СУБЈЕКТИВНОГ ПРАВА

Најзад, предњн приказ заслужује да буде попуњен кратким освртом на римско право. Строго разликовање између материјалноправне и процесноправне стране парнице том праву није познато, те ни поставлено питање не може овде гласити подједнако као за данашње. Ипак, уређење формуларног поступка допушта закључак да су последице онога што данас називамо нетуживошћу наступале кроз правила процеса. Наиме, претор je ускраћивао акцију ако по његовој оцени за чињенично стање, изложено од стране тужиоца, она није била предвидена. Denegatio actionis значила je окончање поступка у његовом првом стадијуму. До расправљања и мериторног одлучивагьа од стране iudex- a није у таквом случају ни долазило ( 15 ). Југословенски законик о поступку од 1929. не садржи непосредан одговор на питање како треба поступати у случају недостатка туживости једног права Цуља (Zuglia) у својој монографији о натуралним облигацијама говори о пресуди којом je утврђена нетуживост (непринудност) једног потраживакьа ( 16 ). Доследно том ставу, који указује на материјалноправно схватање, исти аутор ни у свои систематском приказу предратног парничног поступка не наводи туживост као услов за мериторно расправљање и одлучивање ( 17 ). Благојевић у својим Начелима не убраја туживост у процесне претпоставке, али зато се на другом месту одлучно изјашњава да тужбу треба по службеној дужности одбадити ако субјективно право не ужива судску заштиту ( 18 ). Предратна судска пракса je поводом тужби за осуду на нетуживу обавезу одлучивала пресудом ( 10 ). Као што смо рекли, питање заслужује дискусију и у данашњем југословенском праву. Закон о парничном поступку не помшъе нигде туживост, нити употребл.ава неки сличая израз за овај појам. Савезни врховни суд оддучио je мериторно по тужби из усменог обећања поклона ( 2<| ). Цуља у свом систематском приказу парничног поступка не узима да je туживост процесна претпоставка С 2l ). Ту природу не придаје јој ни Трива ( и ). Писад ових редова, указујући да je питагье контроверзно, изјашњава се изрично у свом уцбенику за матери јалноправно схватање С 23 ), За Јухарта je, напротив, туживост процесна претпоставка ( M ). Такво стање законодавства,

(15) Kaser, стр. 52. i 53.

(16) Цуља, Природне обавезе, стр. 33,

(17) Цуља, ГраВанско процесно право, стр. 669 и след. (18) Благојевић, Начела, стр. 222, 302. и 303.

(19) Види, на пример: одлуку бр, 243. у Збирци Милана в uh- Шт рас ер; одлуку бр. 574. у Збирци Rucner-Strohal; одлуку Рев 199/38 од 16. апр. 1938, уз 564 СГЗ (редакдија I. Петковића). (го) ~Поклон непокретности нема дејства кад уговор о поклону није писмено састав/Ъен, иако je обећање поклона дато и прихваћено пре ступања на снагу Закона о промету земљишта и зграда". . . . Пресуда СВС, Рев 1350/50, од 23. 2. 1960 , 30, 1960, одл. бр. 16. Види и пресуду Врховног суда HP Хрв. Гж. 118/57 од 6. 2. 1957, 30, 1957, одл. бр. 78: ~3а опстојност и ваљаност усмене даровне погодбе потребна je права предаја (физичка предаја), а ова не постоји ако je дарована ствар након погодбе остала на уживању код дароваоца." Напомињемо ипак да се из објавл>еног дела образложења не види да ли je предмет спора био захтев за предају поклоњене ствари.

(21) Циља, (Zuglia), ГраВ. парн. пост., стр. 25—27.

(22) Трива, стр. 3. и 25—28.

(23) Познић, стр. 4.и 20.

(24) Јухарт, стр. 253.