Анали Правног факултета у Београду
482
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
Y образложењима њихових решења не придаје ce одговарајући значај пуној јавности организовања, воБење и уобличавана дискусије о Нацрту уставних амандмана. Та дискусија вођена je у време и у оквиру прокламоване јавне дискусије. Наш Факултет се, по природи своје функције, ангажовао приликом доношења свих досадашњих устава и значајнијих закона. Стога се и овога нута сматра обавезним да да свој допринос. Дискусија je вођена у присуству унапред позваних представника низа државних органа, јавних служби и друштвених организација у дилу да се изврши дубља анализа уставних амандмана. Учествовало je 34 наставника и сарадника, који су дали своје предлоге и примедбе с намером да помогну законодавним оргаыима у утврђивању коначног текста амандмана. Суд je занемарио прави карактер и домашај одржане дискусије, однссно материјала објављених у посебном броју часописа „Анали Правног факултета у Београду”. Превидевши њену целовитост, Суд je издвојеним посматрањем појединих тексхова или њихових делова или речеиица нетачно оцешю њихов смисао и услед тога извео погрешай заклучак. Неприхват.ъив je став Суда да je без икаквог значаја чигьеница што су два од четири инкриминисана текста претходно објављена у листу „Студент”, који се штампа у великом тиражу, а да Јавни тужилац није тражио забрану тога листа. Ово тим пре што je пренебрегнута чигьеница да je дискусија објављена у научном часопису, са веома ограничении тиражом, намењеним скоро исктьучиво претплатницима, односно уском кругу научника и стручнака. 3. Од дискусије која je вођена о уставннм амандманима очекивало се и од стране друштвених и политичких форума да не буде само формална, већ суштинска. Учесници су износили исклзучиво своја лична мшпљења, а не ставове било које установе или форума, сходно свом знаку, спремыости, специјалности подручја којим се баве, научно j савести и друштвеној одговорности. Они су критички разматрали многобројна питања. То je и довело до богатства ове дискусије. Поводом извесних излагагьа било je и опречних мишљења, допуњавања и узајамне критике. Дискусија се водила о најтежим и најосетљивијим питањима из живота нашег социјалистичког друштва и функционисања његовог политичког система. Сходно томе, природно и неизбежно су уследила и третирагьа и националног питана, са различитим пристушша и запажагьима. Као саставни део Нацрта уставних амандмана стављених на јавну дискусију разматран je само од једног учесника у дискусији, амандман XXXVI, али са дужним поштовањем личности Председника Републике, а не на начин који овом тексту приписују погрешно и неосновано Тужилац и Суд. Науке нема, не може бити никаквог дијалога, нити икаквог стваралаштва тамо где се очекује само прихватане ставова изнетих у нацртима појединих законских аката, као што je случај са Надртом уставних амандмана. 4. По нашем мишљењу, нетачно je протумачен члан 52. став 1. тачка 2. Закона о штампи и другим видовима информација. Да би наступио случај из тачке 2. став 1. плана 52. поменутог Закона, тј. да би забрана штампане стварн и гьено растуране било законито, потребно je по плану 52. став 1. тачка 2. да се у штампи износе изопачеие или алармантне вести