Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ НЕКОЛИКО НАПОМЕНА О ПОЈМУ ЗЛОУПОТРЕБЕ ПРАВА

Y првој половини овога столећа појам злоупотребе права je био предмет бројних расправа правника паучника и практичара. Раздичита гледишта о његовој садржини у правној науци и различита одређења у правним актима представљају једним делом израз методолошких тешкоћа при тражењу решења да се хеоријски уобличи и правно регулише сложеност својстава, односа и понашања људи, Тешкоће условљене сложеношћу наведених друштвених елемеыата поставиле су пред правку науку и технику две основне дилеме: прву да ли je или није оправдано и могуће, научно и правнотехнички „признати” злоупотребу права С 1 ), другу ако се „призна’’ постојање овог елехмента у праву и појма у науци, поставило се питање шта je злоупотреба права: или je вршегье овлашћења са намером да се другом субјекту нанесе штета, односно, намерно онемогући остваривање субјективног права другог субјекта како злоупотребу права одређују присталице субјективне теорије ( 2 ); или je свако вршење правног овлашЬетьа којим се наноси штета или онемогућава остваркватье права другога субјекта, без обзира да ли je или ннје вршилац овлашћења имао намеру да изазове наведена последице како злоупотребу права одређују присталице објективне теорије ( 3 ). 1. Опредељење за или против злоупотребе права заснивало се на претходном разјашњењу низа истих питања. Y оквиру правке науке одговор je зависио од одре Вења садржине појма права, односно субјектнвног права.

(1) Теоретичари који негирају nocTojaibe злоупотребе права истичу да je овај појам немогуће логички прихватит. Поред тога всћина аутора скреће пажњу на опасност од појачане улоге судске власти у случају прихватања теорије злоупотребе права. Видети дета/оније о овнм ставовима и ауторима; докторска дисертација Иинка Перића, Теорија злоупотребе права и граЬанско законодавство, Београд, 1912, стр. 46 —66; др М. Константиновић, Забрана злоупотребе права и содијализација права, Архив за правне и друштвене науке, број 3/1925. год. стр. 177 179; М. Марковић, La théorie de l’abus des droits en droit comparé, Paris, 1936, стр. 171—185.

(2) Др P. Лукић, Теорија државе и права, II књига, Београд, 1958. г. стр. 165—167; Н. Перић, исто стр. 22—28; др Б. Спаић, Основи грађанског права, Сарајево, 1957, сгр. 307.

(з) Поред ставова присталица објективне теорије треба поменути и ~теорију конфликта права” о којој говори Н. Перић. Ова теорија тежи да измири присталице и противнике злоупотребе права, за коју аутор сматра да je једна варијанта објективне теорије исто стр. 63—66. Видети и чланак др М. Вуковић, Злоупотреба субјективних права, Зборник Правног факултета у Загребу, 1953. г. стр. 44.