Анали Правног факултета у Београду

659

IN MEMORIAM

Y ово.м моменту исхакнимо само оне моменте који су неоспорне чиљеннце које су биле уткане у личност и дело Бате Увалића, Треба пре света истаћи да je Бата Увалић припадао генерацији комуииста која je у покрет ушла из ннтелектуалног и моралног убеђеља и привучена хуманитарном визијом марксизма, Пореклом из грађанске, нмућне породице', Бэта Увалић je још као веома млад човек, отншао да брани Револуцију у шпанском граЬанском рату, а затим je ускоро борац наше народноослободилачке револуције, кроз коју je прошао без чинова и высоких функција, али као васпитач и војник, два пута осуђнван на смрт и суочен непосредно са егзекуцијом. После рата, он je, пре света, упоран и неуморан друштвени радник и организатор новог Универзитета у Београду и Србији. У том оквиру активности он je за релативно кратко време (између 1945. и 1953. године) обављао велики број важных васпитних и научних и организационих функција. Он je професор политичке економије на Правном и Економском факултету и декан Економског факултета у Београду, проректор Београдског универзитета, оснивач и професор у Институту друштвештх наука, један од организатора Сазеза економыста Јутославије, први уредшгк њеног теоретског часошгса „Економист”, члан југословенске делегације на заседањима YHECKA, председник Друштва пријатеља Француске, .дописни члан Српске академије наука, уредник Економске библиотеке СЕI-а, у коју привлачи многе младе економисте почетнике, сада редовне професоре Ушгверзнтета и истакнуте научнике, библиотеке у којој се по први пут марксистичка теоријска економија ослобаВа епигонства и туђих интерпретација и настоји да je усмери изворном марксизму и проблемнма модерног социализма. Када je 1953. године Бата УвалиВ изненадно и нагло прекннуо своју универзитетску каријеру и већ веома исдрп/ьен болешћу и умором, отишао у дипломатију, он ни тада није прекидао везе са економском науком и организациям економског живота у нас. Он долази у Југославију само да би учествовао у одбрани докторских дисертација својих бивших ученика; он 1959/1961. године преузима и организује Институт друштвених наука; он je редовни предавач на постдипломским курсевима на Економском факултету. Смрт га неће изненадити у још једном остварењу: он оставља завршен рукопис двају књига које je радио за Српску акадешгју наука и уметности и Економски хшститут у Београду, посвећене ггроблемима регионалног развоја и економски неразвијеним подручјима света, проблематици којом се све интензивније бавио, откако je био југословенски амбасадор у Индији, земља у којој се веома присно везао за проблеме и луде тог огромног и контемплативног народа, у којем je открио велике лудске вредности, који je веома заволео, и где je за себе и Југославију остварио велики број пријатеља. Као професор, економист и научни радник, Бата Увалић je био, ван сумње, један од најкултурнијих и наобразованијих економиста послератне епохе у нас. Отпочевпш пре рата бршьантно своје студије и ыаучну каријеру у Паризу, на Сорбони, где je постао лауреат Правног факултета и докторирао са изванредно студиозном и запаженом тезом о „Еволуцији цена па великим светским тржиштима 1933/39”; будући у кратком предратном периоду изабран за доцента на Суботичком Правном факултету, у послератном периоду, Бата Увалић се одмах појавлује као један од наших водеТшх економиста. Он je писац првих радова и уцбеника из области политичке економије социјализма у нас, писац прве Теорије планске привреде у нас, аутор веома бројних радова из области теоријске екоиомије и економске политике, писац основног реферата на Првом конгресу економиста Југославије о „Стању и развоју економске мисли и праксе и њиховом међусобном односу у нашој зем<ъи” и један од оснивача Савеза југословенских економиста у организациопом и идејном погледу. Као научнику, мислнмо да ће се опусу Бате Увалића дати изузетна оцена пре свега као неуморном инспиратору и истовремено аутору многобројних дела у којима се