Анали Правног факултета у Београду

660

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

инсистира на проучавању и познавању изворног марксизма, пре свега Марксовог Капитала, великом противнику ортодокције и вулгаризације социјалистичке теорије, човеку који je, од своје тезе па надаље, настојао са пуно успеха да повеже теоријски рад са практичним економским развитком, личности од знања и ауторитета врло независне и самосвојне у ставовима и судовима. Но, Бата УвалиВ je умео да пренесе сличне интенпије и инспирације и на своје млаВе сараднике, стварајући у Београду школу економске мисли и катедре политичке економије на Нравном и Економском факултету, из чијег оквира je поникло низ водећих економиста наше савремене економске теорије и економске политике. Мнслимо да je, уз дело покојног Бориса Кидрича, Бата УвалиВ у првој послератној деценији највише допринео развоју економске теорије содијалнзма у нас и да lie та констатација морати да уђе и у историје наше послератне економске мисли. Многи, нарочито ньегови млаВи сарадшщи, зажилили су када je Бата УвалиВ, још скоро пре две деценије, напустио Универзитет и крепуо као амбасадор ове земље, у разне крајеве света: Норвешку, Аустрију, Француску, Индију. Други су позванији да суде о доприносима које je он и на овом плану пружио нашој земл>и. Ови доприноси, по свему судеВи, не уступају много онима што их je учинио као научник и професор. Но мислимо, колико се сећамо и добро интерпретирамо наше повремене сусрете, да je Бата Увалић увек остао помало носталгичан за својим професорским позивом, да никада није изгубио интерес за оно што се у нас на Универзитету догаВа, да je пратио рад својих бивших сарадника и да je, и као амбасадор, пуно допринео својим многобројшш предавањима и личним контактима са водеВим економистима и научницима земаља у којима je представл.ао Југославију, —■ да они добију праву слику и научну интерпретацију наших резултата и проблема. У том смислу он je у ствари наставио свој универзитетски позив. Исто тако допринео да многи југословенски економисти доВу у земље где je био амбасадор и са своје стране допринесу сарадњи Југославије и тих земал>а. Најзад, све ове вредности које су зрачиле из личности друга Увалића и активности које су на њима настајале, уоквиравала je једна посебна шгдивидуалност, Бата као човек. Испод утлаВености и мирноће, отмености и одмерености једног светског човека, другови и прщателш су налазилн једну веома топлу, готово дечачки свежу и увек младу личност, човека који je волео спортове, музику, уметности уошпте, природу и људе. Бата УвалиВ се увек наново „откривао” приликом ретких посета својој Топлици, где je провео највећи део рата и где je остао окружен тихим, пријатељским обожавањем сељака и сељанки, људи који су га памтили као пријател>а и друга и који никада нису престали да га воле. Y тој средний, Бата je зрачно једним посебним сјајем, и сећам се да ми je једном рекао да би највише волео да једном, у старости проведе своје последнее године живота међу тим народом, и у тој топличкој природи шума, пагшьака и ливада. Судбина му није омогућила такав крај који je био заслужио, али Be његова срдачност и осмех остати join дуго у се&ању народа топ личког краја ... Ван сваке je сумње да Be успомена на Бату УвалиВа и његова дела, —• остати и у читано ј нашој југословенској заједници, као један изузетан лик и личност и као једна изузетна и трајна вредност и допринос чије Be праве димензије још да констатује и измери историја и наука. Y овом моменту, за његове пријатеље, другове и колеге, остаје огроман и неутешан бол, а за Правши факултет и Београдски универзитет трајан губитак. Слава успомени и незаборавном лику друга, пријатеља и професора Радивоја УвалиВа, Бате.

Ар

Иван Максимовић